уторак, 28. јануар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Ко тргује дигиталним валутама сам сноси финансијски ризик
Хроника

Политика: Ко тргује дигиталним валутама сам сноси финансијски ризик

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 16. децембар 2019.

 Употреба дигиталног новца све је раширенија. У Хрватској се, на пример, аутомобили могу купити криптовалутама. Агенције су ових дана известиле да је тамошња компанија „Карић аутомобили” омогућила плаћање аутомобила криптовалутама као што су биткоин кеш, етереум, биткоин и гокрипто токен. Код нас се дигиталним валутама може плаћати у неким ресторанима и кафићима, купити рачунарска опрема, платити чланарина у теретани. Могућа су и онлајн плаћања. Криптовалуте се већ годинама могу куповати и продавати за динаре преко дигиталних платформи.

У Народној банци Србије (НБС) кажу да они виртуелне валуте не сматрају ни валутама, нити средством плаћања.

– У више наврата смо упозоравали на то да, на пример, биткоин не представља законско средство плаћања у Србији и да не постоје механизми законске заштите лица која посредују или купују, продају или мењају виртуелне валуте, тако да свако ко се упушта у било које такве активности чини то на сопствену одговорност и сноси финансијске и друге ризике. Оне се пре могу посматрати као вид шпекулативне имовине, која се користи првенствено за трговину и остварење брзе зараде, али, нажалост, и за прање новца и друга кривична дела, због чега је у свету све чешћа пракса регулисања ове области и из тог угла. Због тога што се виртуелне валуте могу користити за прање новца и друга кривична дела, сва лица која се баве пружањем услуга куповине, продаје или преноса виртуелних валута препозната су као обвезници Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Дакле, лица која послују с виртуелним валутама у Србији субјект су надзора НБС, у делу примене Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, кажу у НБС.

Додају да треба имати у виду да у Закону о НБС није прописано да она издаје дозволе за обављање било каквих активности повезаних с виртуелним валутама, као што су куповина, продаја или замена виртуелних валута, нити региструје лица која обављају такве активности.

– Претходно наведено не значи да се не спроводе додатне детаљне анализе и консултације у погледу будућих корака. С тим у вези, један од предлога је да се приликом наредне измене и допуне Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма експлицитно дефинише и појам „виртуелне валуте”, који би подразумевао дигиталне записе вредности које није издала и за чију вредност не гарантује централна банка, нити други орган јавне власти, који нису нужно везани за законско средство плаћања и немају правни статус новца или валуте, али их физичка или правна лица прихватају као средство размене и могу се куповати, продавати, размењивати, преносити и чувати електронски, одговарају у централној банци.

Посебно истичу да је динар законом утврђен као новчана јединица и да се све новчане обавезе из послова закључених на овој територији изражавају у динарима и извршавају средствима плаћања која гласе на динар, осим ако неким законом није друкчије одређено.

– Без обзира на евентуални будући статус виртуелних валута и њихову будућу законску дефиницију, законско средство плаћања биће динар, и наговештаји да ће виртуелним валутама моћи да се купују на пример аутомобили, у овом тренутку немају реалну основу. Чак и кад је реч о вести коју су пренели наши медији, да је у Хрватској омогућена куповина аутомобила криптовалутама, указали бисмо да је према тим наводима истакнуто да продавац аутомобила који је дао такву могућност у сваком случају на крају добија на свом платном рачуну новчани износ у кунама. Дакле, и у том случају је реч о куповини која се на крају реализује законским средством плаћања у Хрватској, а купцима је један продавац само дао могућност, или их упутио на то, да преко одређене платформе, са свог криптоновчаника, замене одређену криптовалуту за куне и да тако добијени износ у кунама буде уплаћен на рачун тог продавца аутомобила, кажу у НБС.

Њихов став не разликује се, кажу, од става централних банака других уређених земаља. Виртуелне валуте немају основне функције новца – нису општеприхваћена средства плаћања, а с обзиром на огромне скокове и падове вредности, не могу се ни у којем случају сматрати ни чуварима вредности, због чега се и користе највише у шпекулативне сврхе и коначно, нису обрачунске јединице. Виртуелне валуте не могу, сагласно Закону о девизном пословању, бити предмет куповине и продаје од стране банака и овлашћених мењача.

Такође, поред НБС, и Комисија за хартије од вредности је у претходном периоду објављивала упозорење улагачима у криптовалуте и дигиталне токене, у којем је указивала на ризике који могу бити везани за улагање у криптоимовинска права и саветовала потенцијалне инвеститоре да буду опрезни приликом улагања капитала у криптоимовинска права.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер