Хроника

Политика: Кармел Ађијус Србима продужава хашке казне

Штампа
уторак, 12. октобар 2021.

 Кармел Ађијус, председник судског механизма, наследника Трибунала у Хагу, својом одлуком да не одобри пуштање на превремену слободу након издржане две трећине казне, полицијском генералу Сретену Лукићу продужио је затворску казну за чак две и по године.

„Лукић је испунио овај услов још у мају 2019., али је Ађијус одбио молбу. Када је утврђено да је две трећине казне већ издржао, пољске власти су обавестиле суд у Хагу. Након Ађијусовог одбијања да буде пуштен, пољске власти су га вратиле у притвор у Схевенинген”, каже за „Политику” Бранко Лукић, адвокат Сретена Лукића.

Додаје да је и генерал МУП-а Властимир Ђорђевић такође испунио услов за пуштање на превремену слободу још у марту 2019., али његова молба још није прихваћена, због чега је и даље у затвору у Немачкој. Услов је испунио и бивши начелник Генералштаба Небојша Павковић, који и даље у финском казамату служи казну од 22 године затвора, иако је у притвору од 2005. Две трећине од изречених 18 година затвора издржао је још 2018. и генерал војске босанских Срба Радивоје Милетић, који је такође у затвору у Финској. И Радослав Брђанин, политички вођа Аутономне регије Крајина, која је била под српском контролом издржао је две трећине хашке казне. Након испуњења тог услова из затвора у Данској, на захтев тамошњих власти, враћен је у притвор хашког трибунала, односно резидуалног судског механизма.

Почетком ове године одбијен је и захтев босанског Србина Драгољуба Кунарца да буде превремено ослобођен из затвора у Немачкој пошто је издржао две трећине казне од 28 година. Кунарац се предао трибуналу у марту 1998.

Кармел Ађијус прекинуо је праксу свог претходника Теодора Мерона који је својевремено усвајао већину захтева за превремено пуштање осуђеницима који одслуже две трећине казне. У образложењу одлука којима већ годинама одбија молбе најчешће наводи да се они нису у довољној мери рехабилитовали, чак и када извештаји из затвора у којима служе казну, показују супротно.

„То је дискреционо право председника суда, а заправо је реч о самовољи. Ађијус је од осуђеника тражио да признају кривична дела и искажу кајање чак и онда када су они на суђењу изјављивали да нису криви”, наводи адвокат Лукић.

Доротеа Чарнић (Политика)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]