Политика: Кандидатура Пола Рајана за потпредседника Ромнијев адут за конзервативце

Именујући конгресмена Пола Рајана (42) за свог заменика у случају изборне победе, Мит Ромни је, према оцени америчких медија, направио „природну допуну” – Рајан потиче из скромне породице, што је пожељна противтежа милионима „тешком” Ромнију. Одабир младог политичара за потпредседничког кандидата такође је уозбиљио републиканске изборне изгледе код конзервативног дела бирача, али истовремено демократама дао још материјала за критику супарника.

Улазак овог конгресмена из савезне државе Висконсин у изборну трку нагласио је разлике у политичкој филозофији демократа и републиканаца превасходно у односу на мере штедње, порезе и здравствени систем. Творац је веома конзервативног и контроверзног дугорочног буџетског плана који предвиђа билионско смањење савезног буџета и ужива велико поштовање међу републиканцима у Представничком дому, а придобио је симпатије и конзервативног покрета „Чајанка”.

Говорећи о плану свог заменика, Ромни га је описао да је „одважан и узбудљив”, али и „величанствен”. Промакло му је, међутим, да објасни који конкретан део је изазвао толико одушевљење, што и не чуди будући да му критичари спочитавају „врдање” када је потребно детаљно говорити о методима економског опоравка нације.

Највише прашине у јавности је ипак подигао Рајанов план који се тиче државног здравственог осигурања за старије грађане, познатог као „Медикер”. Предложене промене не погађају постојеће пензионере нити оне који су надомак пензионисања, али се зато тичу радника млађих од 55 година којима би било понуђено да користе приватно осигурање које би делом било финансирано из федералног буџета, наводи АП. „Медикер” би био измењен и тако да уплате иду директно будућим пензионерима уместо здравственим радницима и установама.

Рајан жели да реформише и систем здравствене заштите сиромашних Американаца „Медикејд”. Замислио је да се овај систем претвори у федерални програм који би одобравао субвенције савезним државама. Скресани би били и бонови за храну, студентски кредити и други социјални програми.

Овакве предлоге је Барак Обама одмах окарактерисао као „лоше замаскирани социјалдарвинизам” односно идеологију опстанка најјачих. Критике су стигле и из домаћих редова, па је републиканац Њут Гингрич Рајанове идеје за реформу здравственог система назвао „социјалним инжењерингом деснице”.

Ни Рајан није пропустио прилику да оспе паљбу по Обами оптуживши га за „историју неуспеха” и „најгори економски опоравак у протеклих 70 година”.

„Нико не спори да је председник Обама наследио тешку ситуацију”, рекао је Рајан у припремљеној изјави, додајућу да је Обама у прве две године „док је његова партија потпуно контролисала Вашингтон” прогурао скоро све тачке свог програма, али да „од тога ствари нису постале боље”.

Иако је његов суштински конзервативизам неспоран, конгресмен из Висконсина је 2007. године изазвао незадовољство „тврде линије” гласајући за Закон против дискриминацију при запошљавању у односу на сексуалну оријентацију кандидата. Он је свој став објаснио чињеницом да „има пријатеље који нису изабрали да буду гејови, већ су се као такви родили”.

У медијима је често изјављивао да су му и отац и деда умрли релативно млади од срчаног удара па стога много полаже на здрав живот и физичку активност. Због тога је у Капитолу, седишту америчког Конгреса, познат и као конгресмен који најчешће посећује теретану.

Д. Вукотић

(Политика)