петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Како преживети са 10 одсто нижим пензијама
Хроника

Политика: Како преживети са 10 одсто нижим пензијама

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 30. јул 2014.

Душан Вујовић, в.д. министра финансија остао је недоречен у својој изјави да би пензије и плате од јесени могле бити мање за 10 одсто. Он није објаснио да ли ће ово смањење бити линеарно за све запослене у јавном сектору и пензионере или ће бар они најугроженији, њих око 148.000 с пензијама мањим од 13.288 динара, ипак бити поштеђени.

То с једне стране може да значи да министар ни сам још није начисто шта ће бити, те да све оставља за 11. август, када би, како је потврдио, требало да буду познати сви параметри ребаланса буџета.

До тада, како каже за наш лист, Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, пензионерима ништа друго не преостаје него да верују најавама премијера Вучића да је ово „последња мера”, те да ће се све учинити да се овај сценарио можда и прескочи.  

Било како било, пензионерима се ништа не пише добро. Учешће њихових примања већ сада је на око 55 одсто у просечним зарадама, а пољопривредних на око 23 процента. Они толико већ тешко живе, да Ненадић пита, од чега влада мисли да им узме и тих 10 одсто.

– Посезање за овако драстичним мерама последица је лошег вођења финансија свих претходних влада и свих стручњака који су довођени из белог света, а који су пензионере довели до просјачког штапа. Србија богата природним ресурсима уместо да има развијену привреду, узима од најсиромашнијих да би попунила рупе у буџету, каже он и додаје да они који доносе овакве мере сасвим сигурно не знају шта значи живети од 13.000 или 15.000 динара, јер иначе овако нешто не би могли да предложе, истиче Ненадић.

Упитан да ли мисли да је влада на овај начин заправо пристала да спроведе захтеве ММФ-а још од лане, да се учешће пензија у просечној заради сведе на око 43 одсто, Ненадић каже, да не мисли да је то у питању, него да нема пара.

– Уколико оваква мера буде на крају прихваћена, готово 90 одсто

пензионера, који примају просечну пензију од око 26.327 динара, биће још сиромашније, што ће се одразити и на пад тражње. Питање је колико ће пензионера, који су најредовније платише свих комуналних услуга и струје, убудуће моћи да измирује своје обавезе на време, што ће се свакако осетити и при пуњењу буџета,и да ли ће влада оваквим мерама више добити или изгубити, каже он.

Није му, каже јасно, ни како влада мисли да опорави српску привреду ако су референте каматне стопе у банкама и даље енормно високе, осам и девет одсто, и зашто се ту нешто не поради да се помогне привреди.

Мома Чолаковић, посланик ПУПС-а у Скупштини Србије, јуче није могао да каже да ли ће смањење пензија, уколико их буде, бити линеарно или ће неке категорије пензионера бити тога ипак поштеђене.

– Нисмо против реформских мера, али ћемо наредних дана разговарати о свим могућим уштедама, смањењу сиве економије, наплати пореза, видети шта ће донети нови закон о стечају и приватизацији, колике ће укупне уштеде ту бити, па тек онда одлучити да ли ће се пензије и плате смањивати. И премијер је рекао да је то последња мера, каже он.

Уколико до смањења ипак дође, ПУПС ће покушати да заштити најсиромашније, односно оне с најнижим пензијама до 13.288 динара.

Већина економиста, међутим, тврди да поштеђених не може бити, те ако се рачуна на уштеде да оно мора бити линеарно за све пензионере и запослене у јавном сектору.

Рачуница показује да би смањење пензија за 10 одсто донело уштеду буџету од око пола милијарде евра годишње. За пензије је у државној каси издвојено 256 милијарди динара, односно 2,2 милијарде евра.

С обзиром на то да се каса Фонда ПИО пуни половином од уплате доприноса, а друга половина дотира новцем из буџета, то практично значи да би се буџетска издвајања за пензије смањила за 20 одсто, што је уштеда од око 446 милиона евра. 
Да је усвојен предлог бившег министра финансија Лазара Крстића, који је предлагао смањење пензија за око 20 одсто, то би смањило дефицит у буџету за око 892 милиона евра годишње, док би трошкови за плате били мањи за 354 милиона евра.

Иначе, према подацима ПИО фонда за исплату мајских пензија требало је обезбедити 37,8 милијарди динара, од чега је 24,2 милијарде за исплату старосних пензија, седам милијарди за инвалидске и 6,4 за породичне пензије. Пуно пара за одавно полупразну касу Фонда.

Реформе опет преко леђа пензионера

Поводом најаве премијера „меког срца” да ће се од септембра 2014. пензије умањити за 10 процената, иако су поруке пензионерима са предизборног скупа у „Пинкију” биле сасвим другачије – Удружење синдиката пензионера Србијенајенергичније протестује што се такозване реформе преламају преко леђа најсиромашнијих слојева грађана Србије које српске власти више од две деценије пљачкају како стигну.

Сви „економски и финансијски стручњаци” у досадашњим владама дошли су из белог света да са дигитроном „спасавају” Србију,а и врапцима је јасно да њихове менторе – Светску банку и ММФ – није брига за грађане Србије, јер да је другачије, ти „експерти” би размишљали како да повећају приходну страну буџета, како да изврше реиндустријализацију и како да се повећа запосленост у производњи, јер је то једини критеријум стварног опоравка.

Предлагачи ових „мера”заборавили су на чињеницу да је децембра 2013. већ донет закон којим су пензије ограничене – готово замрзнуте до 2017. и да је питање пензија својинско питање и стечено право, чијим се умањењем повређује Устав Србије.

Нису криви пензионери што је држава са Пензионим фондом радила шта је хтела, а ради и данас променом структуре чланова Управног одбора ПИО фонда, што у Фонд није улагано 10 одсто од приватизација како је закон налагао, што питање пензија никада није системски решено, нити су криви што су приходи буџета све мањи. Понајмање су криви што је држава уништила Службу платног промета и дозволила многим несавесним послодавцима да не уплаћују доприносе, порезе, али ни зараде радницима, наводи се у саопштењу овог удружења.

Јасна Петровић-Стојановић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер