Politika: Kako je formulisana strategija Vojske Jugoslavije u ratu protiv NATO-a

„Ja ću se sakriti, uspešno dejstvovati, ti ćeš me tražiti iz vazduha, ja ću te oboriti!” Savršeno jednostavna, gotovo dečja formula, pretočena je u strategiju odbrane snaga VJ u ratu protiv NATO-a.

Nekoliko godina ranije, tu formulu skrivalice i uspešnog dejstva protiv snaga Severnoatlantske alijanse koristile su snage Vojske Republike Srpske.

Komandant snaga NATO-a u Evropi i borbenih operacija u Jugoslaviji general Vesli Klark dičio se da je uništio 93 tenka i 153 oklopna transportera, kao i da je eliminisao nekoliko oklopnih jedinica Vojske Jugoslavije.

Ismevane su srpske tvrdnje da je na Kosovu izgubljeno svega 13 tenkova i šest transportera, i to većinom zbog gerilskih napada OVK, a ne zbog uspešnosti američkih lovaca.

Međutim, kada je rat stao i kada je započelo povlačenje srpske vojske s Kosova, izronilo je „najmanje 220 tenkova i više od 300 oklopnih transportera”, izveštavala je agencija AFP 1999. godine.

Na celom Kosovu, prema izveštaju samog NATO-a, nađeni su uništeni ostaci samo 26 tenkova ili samohodnih artiljerijskih oruđa. Odnosno, najvećim delom makete – lažni ciljevi za avijaciju NATO-a.

Penzionisani pukovnik prof. dr Duško Banjac, diplomirani elektroinženjer, jedan je od kreatora jednostavne formule kojom je sačuvana većina tehnike VJ od napada iz vazduha. Kaže da nije red da mi ćutimo o tome, ako nam već Amerikanci odaju priznanje.

Oficir i naučnik koji je radio u Centru oružanih snaga za strategijska istraživanja i studije „Maršal Tito” u Beogradu kao vodeći naučni istraživač, bio je i naučni i stručni voditelj državnog projekta „Protivelektronska borba u sistemu Opštenarodne odbrane SFRJ”.

Još dok je besneo rat u Vijetnamu, 250. Raketni puk JNA (sada 250. Raketna brigada) vežbao je gađanje u pustinji u rejonu Astrahana, izučavana je do detalja tehnologija i strategija, pre svega, američkih snaga.

– Tada smo od Vijetnamaca prikupljali sva iskustva vezana za protivvazdušnu odbranu koja su nam pružali Sovjeti. Vijetnamci su imali velika iskustva sa sovjetskom protivvazdušnom odbranom u obaranju američkih aviona. Ključ uspeha bio je u igri tehnologija i taktike koju je omogućavala tehnika. Amerikanci su ovladali kontrolom vazdušnog prostora. Potom su Sovjeti modifikovali svoje rakete i iznenadili Amerikance. To se događalo i na Bliskom istoku – kaže pukovnik Banjac.

Dakle, modifikacije protivvazdušnih raketa u JNA vršene su na osnovu dejstava u Vijetnamu i na Bliskom istoku. Jugoslovenske snage odbrane dobijale su te podatke od Rusa kroz biltene i literaturu koji su u to vreme predstavljali vojnu tajnu.

Međutim, svedoči Banjac, jugoslovenska vojska i sama je razrađivala modifikaciju elektronske i PVO zaštite i zaštite drugih elektronskih sredstava u okviru vojne i civilne industrije.

Projekat „Protivelektronska borba u sistemu Opštenarodne odbrane SFRJ” , vođen pod šifrom „Kobac”, obuhvatao je učešće 39 doktora nauka i više od 40 magistara, velikog broja inženjera i oficira sa završenim najvišim vojnim školama iz različitih naučnih i naučnoobrazovnih institucija iz civilnih i vojnih struktura JNA.

– Čitava mudrost bila je do detalja upoznati protivnika, a onda naći rešenja za suprotstavljanje. Shvatili smo da su oni tehnološki toliko superiorni, da smo iz svih silnih naučnih istraživanja i eksperimenata stvorili već pomenutu taktiku. Svi rezultati u taktičkom maskiranju razrađeni su i dati u studijama koje su urađene u Centru za strategijska istraživanja i studije „Maršal Tito”, a potom su jedinice vežbale maskiranje, korišćenje terena, objekata i naselja, pravljenja maketa u miru. Tako su snage PVO Vojske Republike Srpske oborile „miraž” kod Sarajeva, F-16 na Grmeču, „harijer” kod Goražda…– naglašava Banjac.

NATO je, takođe, izučavao dejstva u Bosni. Amerikanci su izvršili kompletnu analizu dejstava u takozvanoj „balkanskoj vazdušnoj kampanji”, koja je trajala od 31. avgusta do 14. septembra 1995. godine. Od 1994. godine nadgledali su nebo i dejstvovali po pozivu Unprofora.

Kako nisu mogli da pronađu skrivene tenkove i artiljeriju, bombardovali su stacionarne radarske centre i centre veze na Plješevici, Kozari i drugim mestima.

– Ta analiza NATO-a pokazala je da im ne odgovara da odluku o bombardovanju donose zajedno UN i NATO, jer to podrazumeva da se gađaju ciljevi koje odobre isključivo UN. Taj dvostruki ključ ograničavao je NATO i zato su, spremajući napad na Jugoslaviju, eliminisali drugi ključ, odnosno UN – ukazuje pukovnik.

Ali, za rat se pripremala i Vojska Jugoslavije. Zato su, uoči bombardovanja, proizvodile makete aviona i oklopnih vozila.

– Koristili smo teren i bili smo maskirani. Upotrebljavali smo mamce, kako bi protivnički lovci ostajali što duže u vazduhu, kao meta – priča pukovnik Banjac.

Pozicija bele kokoške u snegu

Tokom cele karijere pukovnik Banjac je izučavao taktiku NATO-a. „Ako dobro poznaješ mač, naći ćeš štit da se zaštitiš”, poentira pukovnik Banjac. Čitava strategija bila je stvoriti poziciju „bele kokoši u snegu”. Čitava mudrost bila je – biti nevidljiv.

„Apsurd je da su snage VJ, bez stelt-tehnologije, postale nevidljive. Kao što je apsurd što je nevidljivi lovac F-117, sa stelt-tehnologijom, oboren starom sovjetskom raketom”, kaže pukovnik Banjac.

Aleksandar Apostolovski

(Politika)