Политика: Како је доказан први случај отмице беба

Чије сам дете? Ово питање је четрдесетогодишњи Млађан Радивојевић из Доњег Адровца код Алексинца поставио себи када је добио своју децу. Тада није могао ни да сања да ће истовремено тај одговор постати и први доказан случај крађе беба у Србији, а он, вредан земљорадник, преко ноћи јунак из ударне вести у свим медијима. Било је потребно три године обијања прагова многих институција, гомила противречних информација и сумњивих докумената, разговори са око 500 људи и петнаест ДНК анализа до оне праве да се Радивојевић врати биолошкој породици, а многим родитељима у Србији нада да ће и они негде наћи свог Млађу.

– Помешана су и срећа и љутња. Годинама сам веровао да ме је родила шеснаестогодишња ученица Медицинске школе, али се испоставило да таква жена никада није ни постојала. То је била прича која је предочена породици која ме је усвојила и уз коју сам одрастао. Четири деценије касније сазнајемо да ме је мајка родила са 29 година и да ме није својевољно напустила, као и да уз родитеље имам и брата и сестру – објашњава Млађан Радивојевић који је недељно вече са децом провео у дому биолошких родитеља.

Због сумњи да је отет, пре три године је пред крушевачким тужилаштвом поднео пријаву. Прошле недеље је са тек упознатом, а рођеном сестром Марином предао и доказ за своје сумње – ДНК анализу. У трагању за својим родитељима наишао је на затворена врата бројних институција, а отворао их је уз помоћ Удружења за истину и правду о бебама. Како за „Политику” говори Радиша Павловић, председник удружења и члан владине комисије за истрагу о несталим бебама, шаблон у овом случају био је сличан као код многих породица које траже своје нестале – две пријаве рођења са измишљеним именом мајке, без икаквог потписа, до борбе са алексиначким центром за социјални рад који је тврдио да је Млађанов досије о усвајању нестао.

– Тек после силних инсистирања дошли су и до досијеа, и у њему затекли 90 одсто фалсификованих докумената. Да ли је то уредила нека „виша сила” или је посреди пука случајност, тек недавно нам се обратила Милица, жена која је из болнице пре 40 година отпуштена уз усмено лекарско објашњење да јој је дете преминуло. Деценијама је то мучило јер је осећала да ту нешто није било у реду. Када смо са њом попричали схватили смо да би она могла бити Млађина мајка, јер се породила у време његовог рођења у крушевачкој болници. А када смо видели Миличиног супруга, приметили смо невероватну физичку сличност са Млађом и са нестрпљењем чекали да наше сумње потврди и наука – објашњава за „Политику” Радиша Павловић.

После резултата анализе ништа више није исто ни за Млађу ни за његове породице, али ни за Радишино удружење. Док се силом раздвојени родитељи и сестра упознају са својим братом и навикавају на нове чињенице, Павловић ће наставити да инсистира код надлежних да формирају специјално тужилаштво за нестале бебе.

– Држава ништа није урадила, од помпезно најављене базе ДНК профила нема ни трага. Све што смо учинили у овом случају, урадили смо самостално и о свом трошку, без динара помоћи државе. Годинама разноразни покушавају да доведу у питање наш рад, али после овог случаја је све теже – додаје Павловић.