четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Како ће се бирати нови патријарх
Хроника

Политика: Како ће се бирати нови патријарх

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 17. новембар 2009.

Да ли ће нови поглавар Српске православне цркве бити изабран на исти апостолски начин као патријарх Павле, жребом између тројице кандидата? Иако Устав СПЦ прописује такву процедуру, не искључује се могућност да изборни Свети архијерејски сабор који треба да се састане до 15. фебруара 2010. године промени начин избора 45. патријарха.

„Тешко је у овом тренутку рећи на који начин ће бити изабран нови патријарх. Устав СПЦ не може да се мења без присуства патријарха, али не треба искључити могућност да архијереји ипак одлуче и другачије, јер Сабор је највиша црквенозаконодавна власт“, каже један извор из СПЦ који је желео да остане анониман.

Изборни сабор треба да закаже Свети архијерејски синод којим председава митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Према неким наговештајима, мало је вероватно да ће избор новог патријарха бити обављен пре Божића, 7. јануара идуће године. У СПЦ има и оних који мисле да би Сабор могао да се састане око празника Светог Саве, 27. јануара.

Члан Светог синода епископ нишки Иринеј сматра да не би требало да се жури и да би избор новог поглавара Српске цркве могао да се обави и на пролећном сабору у мају 2010. године.

„Канони изричито кажу да патријаршијски трон може да остане упражњен најдуже три месеца. Само ненормалне политичке прилике у месту у којем се бира патријарх би евентуално могле да оправдано помере датум одржавања изборног сабора“, сматра др Миодраг М. Петровић, стручњак за црквено право.

Овај канониста није сигуран по којем систему ће бити биран нови поглавар СПЦ и каже да ће то умногоме зависити од Светог синода, који ће припремати изборну црквену скупштину. „Најбоље би било да примене апостолски начин, жребом“, каже наш саговорник.

Од поновног успостављања Патријаршије 1920. године па до 1958. године пет поглавара српске цркве, Димитрије Варнава, Гаврило, Викентије и Герман бирани су на изборним саборима већином гласова. После Другог светског рата, променом режима комунисти су почели да се све више мешају у рад СПЦ. Да би избор његовог наследника на светосавском трону био лишен утицаја са стране, патријарх Герман је на ванредном сабору који одржан 14. и 15. септембра 1967. године предложио промену начина избора поглавара СПЦ, што су владике прихватиле.

Тада су измењени чланови 42. и 43. Устава СПЦ и уведен је апостолски начин избора по којем је и патријарх Павле изабран 1. децембра 1990. године.

Такав начин избора предвиђа да сабор којем присуствује најмање две трећине епископа бира тајним гласањем, апсолутном већином, тројицу кандидата. Када се добију имена тројице кандидата, она се стављају у запечаћене коверте. После молитве у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог обично један од најстаријих угледник игумана, у случају патријарха Павла то је био архимандрит Антоније из манастира Троноша, промеша коверте, извуче једну и предаје је председавајућем сабора који је отвара и чита име новог патријарха.

Међутим, овакав начин избора многима није био по вољи и хтели су да га по угледу на остале православне цркве поједноставе, што отвара могућност за разна лобирања, па и утицај са стране. Тако су на пролећном сабору 17. маја 2000. донети нови прописи у избору патријарха. Иако те измене чланова 42. и 43. Устава СПЦ никад нису јавно обнародоване, зна се да је напуштен апостолски жреб. На пролећном заседању Светог архијерејског сабора 2005. године ова одлука је стављена ван снаге и поново су враћене одредбе које предвиђају апостолски жреб у избору патријарха из 15. септембра 1967. године.

Епископ сремски Василије, поводом те промене начина избора поглавара СПЦ из 2005. године, у једном ауторском тексту пише: „Ово је учињено да би се повратком на стари јеванђеоски начин избора патријарха сачувала Црква и њено достојанство од евентуалних спољних утицаја. Наиме, избор жребом је изворно библијски новозаветни начин којим Господ Бог знајући срце сваког кандидата, његову духовну и моралну висину, показује га достојним овог великог Служења (дела апостолска 2,24)”.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер