Политика: Историјска победа Сиризе

Атина – Лидер грчке левице Алексис Ципрас убедљиво победио досадашњег премијера Адониса Самараса на парламентарним изборима.

Грци су сами одговорили како убудуће намеравају да враћају дуг од 240 милијарди евра. Не више погнуте главе, доведени до очајања и сиромаштва, под сталним притиском мера штедњи, новог смањивања плата и пензија већ на начин који им је обећао Алексис Ципрас, победник парламентарних избора у Грчкој, за које многи кажу да су историјски.

Грци су, гласавши за Сиризу и озбиљан заокрет у политичком животу земље али и Европе, показали да желе да их међународни повериоци убудуће виде као нацију с којом ће се преговарати о праведнијим условима, другачијим дужничким обавезама, као земљу која ће се борити за обнову привреде и нова радна места. Досадашњи премијер Адонис Самарас, који је на овим изборима доживео свој најтежи политички пораз, до последњег тренутка је позивао нацију да „не допусти хаос који ће настати ако победи Ципрас” јер ће, по његовом мишљењу, политика левих радикала земљу лишити свих извора финансирања и довести је до финансијског краха, до сукоба с целом Европом.

Талас незадовољства и засићености, вишегодишње апатије био је, очигледно, снажнији од осећања страха које је многе Грке кочио у одлуци да на овим изборима глас и шансу дају Сиризи.

Лидер опозиције Алексис Ципрас, кога повериоци упозоравају да је Грчка дужна да испуњава обавеза и враћање кредита, донекле је последњих дана ублажио позицију и поручио да Сириза признаје институционалне обавезе у оквиру ЕУ, али да, у исто време, није обавезна да строго поштује мере драстичне штедње на којима инсистирају кредитори. Ципрас, наиме, сматра да ће управо кредитори бити приморани да прихвате преговоре и отпишу део дуга. Он поручује да ће странка тражити нове преговоре о грчком пакету помоћи и да се нада да ће тај посао бити завршен до јула. По његовом мишљењу, тврдње да су строге мере штедње донеле стабилизацију је само „произвољно извртање чињеница” јер, како каже, „грчки дуг не може бити отплаћен све док је економија под притиском константних фискалних проблема”.

Оно на шта Сириза може да рачуна јесте пристанак еврозоне на продужење рокова за отплату и евентуално укидање преостале камате на мањи део дуга. Рокови за отплату грчког дуга су су већ продужени у просеку на 30 година, а Атина има грејс период од 10 година на готово три четвртине укупних дуговања.

Ако би рокови били продужени на 50 година онако како Грчка жели, просечни трошкови сервисирања дугова би драстично пали. У том случају, веће суме новца би остале за подстрек привреде али и отплату дуга.

Моменат какве-такве сигурности коју је нудио Самарас није био довољан „милиону незапослених и гладних” које је иза себе имао Ципрас. Уз њега су били и млади, њих 200.000 без посла и будућности који су први пут добили право гласа. Глас су му дали припадници генерација које су се разочарале у политику последње владе, новинари и техничар државне РТВ ЕРТ коју је Самарас угасио, али којој Ципрас обећао кам бек.

Коначно, победа Ципраса има историјски значај јер никада до сада Грчка није имала левичарску владу и премијера. Само једном, далеке 1958, странка ЕДА (Уједињена демократска левица) била је надомак власти освојивши 24,89 посто гласова. Такође, Грчка никада није имала млађег политичког лидера, јер Ципрасу је 40 година, а који при том није ни из једне од већ познатих династија које су стварале историју модерне Грчке. Никада није постојала шанса да у конзервативној Грчкој, где је утицај Цркве огроман, на челу владе буде атеиста, неко ко годинама живи у ванбрачној заједници из којој је рођено и двоје деце.

Очигледно је дошло време за нешто ново и другачије, с тим што остаје дилема да ли је, с обзиром на деликатност ситуације у којој се земља налази, ово баш прави тренутак за радикалне заокрете.

Европа је узнемирена јер не зна какав ће је сценарио чекати у месецима који долазе. Европа зазире од чињенице да долазак Сиризе може да буде почетак политичких процеса у многим европским земљама у којима популистичке партије желе да започну властиту кампању против мера штедње.

Тако, шпанска партија Подемос, која је истомишљеник са Сиризом у ставу да треба одбацити наметнуте мере штедње и започети борбу против корупције, у њиховој победи види „наду, али и опрез”. Ципрас је сигнал за нове покрете у Европи који се супротстављају строгим мерама штедње и партије левице за које је оно што се десило у Грчкој само – пусти санак. Француски комунисти и левичари у Италији, Белгији и Ирској виде у грчком сценарију поновно рађање наде за левицу у Европи.

Уосталом, не без разлога, управо Сириза је тријумфовала на локалним изборима за Европски парламент и ушла у регионалну власт у Грчкој. Истовремено, Ципрас је био кандидат левичарских партија Европе за председника Европске комисије.

За све што се догађа, лидер социјалиста ПАСОК-а Евангелос Венизелос има своје тумачење. Алексиса Ципраса због његових магичних идеја праведности, планова за излазак земље из кризе и бољитка назива „грчким Харијем Потером”. Можда Ципрас заиста има магичну моћ, али то, свакако, Венизелосу не смета да му већ сада нуди своје евентуалне услуге. Као и многим другим који су спремни да поверују у – чуда!

Јасмина Павловић-Стаменић

(Политика)