Политика: Имају ли синдикати пролаз у политику

На помен могућности да се синдикати активно укључе у политички живот у Србији завладају амнезија и шизофренија.

Као нико се не сећа даје Слободан Милошевић имао своје синдикате који су у његово време објављивали политичка саопштења и чији чланови тека сада траже исплату плата и повезивање стажа издеведесетих. Да су били синдикат, а не партија, тражили би то од Милошевића а не од садашње власти. И сви заборављају да је у ДОС-у један синдикат био сасвим равноправан политичким партијама , да се понашао каополитичка партија а не као синдикат.

Анкете јавног мњења рађене после 2000. године на неки начин показују располућеност у схватању шта је посао синдиката. Оне показују да половина запослених али и свих грађана, синдикате не види у политици, али да их друга половина и види у политици.

Они који мисле да синдикат не треба да се бави политиком опет се деле. Приближно подједнак удео, по четвртина, је оних који свесно одбијају активну политичко – изборну стратегију синдиката и оних који не знајуда одреде свој однос. Први спадају у најобразованије, други су с најмање образовања.

Другу половину, која мисли да синдикат треба да се бави политиком,чине, поред десетине политички острашћених који би да синдикат без икакве задршке уђе у политику још иприближно две петине запослених који су за активну, али не и квазистраначку политичку позицију синдиката.

Само десетина запослених прихвата самостални изборни наступ синдиката или њихово деловањепод окриљем неке јаке странке.

Истраживања показују да су запосленисве ближи постизању већинске сагласности око заузимања критичке позиције синдиката према актерима политике. Али, располућеност се види у ставу који наводи Зоран Стојиљковић, политиколог који је имао активну улогу у синдикалном покрету: „ Више од две петине њих прихватада синдикати треба да сарађују са странкама које штите интересе запослених, али да истовремено буду у опозицији према свакој владајућој партији и коалицији”.

Бити опозиција свакој владајућој партији јесте политички, а не синдикални став. Као што је то и став да треба сарађивати са партијама које штите интересе запослених.

Дакле, када би питали народ шта да раде, синдикати не би имали јасан задатак и циљ.

„Ући у политику директно тако што ће се учествовати у партији или коалицији је једно и та врста утицаја није добра за синдикате. Безусловна подршка синдиката политичким партијама и коалицијама посебно у условима оштре политичке поларизације, практично онемогућава остварење минимума синдикалне сарадње и води слабљењу преговарачке моћи синдиката и запослених. Друго су гласови за подршку захтевима запослених и синдиката. У том случају синдикат направи платформу и понуди је да је у парламенту подрже странке или их позове да учествује, на пример, у акцији да директори престану да малтретирају запослене. Ако странке подрже понуђену платформу или акцију, синдикат позове чланство да гласа за њих. Синдикати треба да направе преговарачку позицију и ојачају фронт” каже Зоран Стојиљковић политиколог.

Миљенко Дерета извршни директор Грађанских иницијатива, каже да синдикати имају кризу индентитета. „Уместо да преговарају са послодавцима и законодавцима синдикати код нас преговарају са властима. Синдикати су сада уситњени и немају синдикални покрет, а то их чини неефикасним и нерелаватним. Они не желе да се изјасне као леви покрет а зна се да не могу да бране капитал. Синдикати не могу избегавати да се баве политиком. Зна се да су у Немачкој синдикати подржавали СДП, у Великој Британији лабуристичку странку а у Америци демократе.”

Закључак приче о синдикатима и њиховом учешћу у политици даје Зоран Стојиљковић:„Све док се не демократизује сама политичка пракса и не отворе канали ефективног утицаја синдиката и организација цивилног друштва на процес политичког одлучивања, није реално ни очекивати да ће грађани и запослени прихватити шире демократско и партиципативно разумевање политике. До тада, запослени ће бити за аутономну позицију синдиката и њихов видљив и јаван политички утицај, не сматрајући то учешћем у политици”, каже Стојиљковић.

(Политика)