четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: И републичка и покрајинска власт уплаћују више новца за „Егзит” него за аутопут
Хроника

Политика: И републичка и покрајинска власт уплаћују више новца за „Егзит” него за аутопут

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 22. мај 2015.

Удружења која се баве организацијом фестивала „Егзит”, који се већ петнаест година одржава на Петроварадинској тврђави, држава финансира са стотинама милиона динара. Иако, према званичним подацима, „Егзит” организује истоимено удружење грађана, од ове организације потекло је чак шест фирми, а две од њих су фондације. Све су регистроване у Новом Саду, а према подацима Агенције за привредне регистре, као власници и директори појављују се исте особе.

У питању су Бојан Бошковић и Милош Игњатовић. Они су оснивачи и законски заступници Удружења грађана „Егзит”, које је регистровано на адреси Васе Стајића бр 18. Бошковић и Игњатовић су, према подацима Агенције за привредне регистре, и власници друштва са ограниченом одговорношћу названог „The State of Exit”, регистрованог 2005. године на истој адреси. Осим овог друштва, Удружење „Егзит” је пет година касније, 2010. године, основало Фондацију „The State of Exit”. Тако се у овој новосадској улици, на истом месту, налазе три фирме посвећене овом музичком фестивалу.

Милош Игњатовић је 2011. године постао директор још једног предузећа, названог „Exit Festival & Brands” , а предузеће „Егзит тим” основало је 2008. године Фондацију „Егзит” у Кисачкој улици бр. 5 у Новом Саду. Игњатовић је такође основао и удружење „Синема сити”, које организује међународни филмски фестивал. Ове године је за потребе овог фестивала из републичког буџета издвојено два милиона динара („Фест” је, рецимо, добио шест милиона).

Организаторима овог музичког фестивала, заправо њиховој служби за односе са јавношћу, упутили смо питања електронском поштом, али већ месец дана договори не стижу. Питали смо их колико новца годишње добијају од државе за организацију „Егзита”, потом колико укупно кошта организовање овог великог фестивала и који проценат зарађеног новца одлази у републички и покрајински буџет. Такође нас је занимало у каквој су међусобној вези фирме, фондације и удружења повезани са „Егзитом”.

Према подацима Министарства финансија, највише новца је до 2012. године држава уплаћивала на рачун Удружења „Егзит”, али исте те године када је ово удружење добило „скромних” 2,5 милиона динара, Фондацији „The State of Exit” уплаћено је око 98,6 милиона динара. Уплате су стизале од Министарства културе и информисања (10 милиона динара), Министарства економије (10 милиона динара), покрајинске владе и Скупштине града Новог Сада (78,6 милиона динара). Годину дана касније (2013. године), Фондација „Егзит” скупила је мало више од 200 милиона динара, а највеће уплате су стизале од Министарства културе Србије, АП Војводинe и Скупштине града Новог Сада. Општина Инђија је у току 2007. и 2008. године на рачун „The State of Exit” д. о. о., које се бави маркетиншком делатношћу, улатила око 11 милиона динара.

На рачуне побројаних фондација, предузећа и удружења уплате су стизале од пет различитих министарстава. Међу њима су Министарство културе, економије и регионалног развоја, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство омладине и спорта, Министарство економије и некадашње Министарство за заштиту животне средине Оливера Дулића и Фонд за заштиту животне средине. Реч је о уплатама које се углавном мере милионима или десетинама милиона динара. Фонд за заштиту животне средине је 2011. године уплатио 20 милиона динара овом удружењу. У октобру прошле године на рачун Фондације „Егзит” Министарство туризма, трговине и телекомуникација уплатило је 39 милиона динара из, како кажу, буџетских резерви. Министарство омладине и спорта је 2011. године уплатило Удружењу „Егзит” око 1,8 милиона динара на име трошкова брзе поште.

Питали смо представнике републичких и покрајинских власти да ли знају где завршава новац пореских обвезника којим се финансира „Егзит”, колико држава укупно издваја новца за овај музички фестивал и ко добија највећи део колача и који део зарађеног новца одлази у буџет, републички или покрајински. Ипак, одговоре до сада нисмо добили.

Организатори „Егзита” нису одговорили на питања која смо им упутили.

У Министарству културе нису имали одговор на питање ко финансира „Егзит”. Објаснили су да од прошле године не финансирају ову манифестацију, већ само пројекте које доставе поменута удружења организатора „Егзита”! А да ли ће добити новац, одређују чланови независне комисије.

Пре две године Министарство културе је за ову манифестацију издвојило 30 милиона динара, али, како су истакли представници ове установе, новац је уплаћен за време мандата Братислава Петковића. Од 2010. до 2013. године Министарство културе је за овај музички фестивал издвајало по 10 милиона динара.

Ипак, Државна ревизорска институција, која контролише начин трошења средстава пореских обавезника, у последњих неколико годишњих извештаја није утврдила да је новац који је додељен удружењима која организују овај фестивал ненаменски трошен.

Не треба заборавити да је реч о музичком фестивалу током којег се обрне велика свота новца. Баш због тога су се, пре неколико година, буниле новосадске културне установе, жалећи се да „Егзит” и „Синема сити” добијају највише новца пореских обавезника иако су профитабилни и без државних давања. Њихове жалбе су, међутим, биле узалудне.

„Егзит” је пре две године проглашен најбољим великим музичким фестивалом у Европи, а карте за овај вишедневни музички фестивал пуштају се у продају сваке године у децембру. Од посетилаца који купују карте унапред заправо се исплаћују хонорари светским звездама које наступају у Новом Саду. Једна карта кошта од четири до десет хиљада динара, а „Егзит” посети око 200.000 људи. Уколико се узме у обзир да се прода само 100.000 карата, и то по најјефтинијој цени, директна добит од улазница је 400 милиона динара. Неопходно је истаћи да велике звезде које наступају на овом фестивалу имају огромне хонораре. Наступ популарне групе „Фејтлес”, која ће ове године наступити у Новом Саду, кошта око 100.000 евра, и то без трошкова продукције, превоза и смештаја музичара и чланова њиховог тима. Али, остаје отворено питање колико новца организатори овог фестивала добијају од спонзора.

„Егзит” је похвалио и премијер Александар Вучић, напомињући да ће држава увек подржавати оно што је представља у најбољем светлу.

Нико не може да потврди нити оповргне да ће и ове године организатори овог фестивала рачунати на вишемилионску државну помоћ. Чињеница је да је буџетом за 2015. годину 100 милиона динара издвојено за изградњу аутопута Е-763 Обреновац–Љиг. Баш толико је намењено за гасификацију Чачка и за решавање смештајних проблема јавних тужилаштава у Сомбору. Да ли ће и ове године „Егзит” добити више новца?

Јелена Попадић

(Политика)    

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер