Политика: Гангстерски рај на Космету

Већина криминалних активности на КиМ дешава се унутар породичних кланова, такозваних фисова, који контролишу одређене делове територије

„Демонстрацијом реда и закона”, назвао је Хашим Тачи слање специјалних јединица косовске полиције на административне пунктове Јариње и Брњак, на КиМ. Своју одлуку појаснио је тиме да не може „неограничено да толерише да један део земље буде црна тачка”, те да је то „јасан знак опредељења за борбу против криминала, илегалне трговине и корупције”.

Али, општепознато је, свет то добро зна, управо супротно – да се легло криминала налази јужно од Ибра, који је више пута у западним медијима називан „гангстерским рајем”.

Познато је и то да МУП Србије нема ингеренције на КиМ, те да је и сарадња са међународним снагама на плану борбе против криминала и корупције на јако ниском нивоу – практично је нема. О криминалним активностима, њиховом пореклу и развоју у јужној српској покрајини сведоче, између осталих документ Владе Србије, такозвана бела књига о организованом криминалу на КиМ и извештаји страних обавештајних служби и полиција.

Америчка агенција за борбу против дроге (ДЕА) означила је Албанце са КиМ као друге, по важности и снази, кријумчаре наркотика на светском тржишту. Од укупне количине дроге која стиже на европско тржиште, чак 65 одсто прелази преко КиМ, а косметски Албанци држе више од 80 одсто трговине хероином.

Један од канала, којим се дрога из Турске пребацује у Италију, а затим у западну Европу, према подацима српске владе, иде преко Тропоје и лука Драч и Валона у Албанији. Одређене количине хероина и кокаина се прерађују у албанским лабораторијама и превозе у село Лужане, Муховац и Велики Трновац на југу Србије, затим у Црну Гору одакле се дистрибуирају ка Европи. Непрерађена дрога из Албаније завршава у околини Гњилана и Призрена.

Поред дроге, криминални кланови са Косова и Метохије шверцују оружје, људе, нафту, цигарете.

Према подацима српске владе, већина криминалних активности на КиМ дешава се унутар породичних кланова, такозваних фисова, који контролишу одређене делове територије. Они су чврсто повезани са сличним криминалним групама из европских земаља, пре свега Турске, Албаније и Бугарске, јер управо територије ових земаља представљају главне правце за шверц.

Када је реч о организованом криминалу, територија КиМ јеподељена на три области, коју контролишу поједини лидери бивше такозване ОВК, сада политички руководиоци. Прва је Дреница, дуж путева који повезују територију Црне Горе са Македонијом, кроз Призрен, Клину, Исток, према Косовској Митровици. Ову област контролише породица Тачи, која се бави илегалном трговином оружјем, краденим возилима, трговином људима, акцизном робом, пре свега цигаретама и горивом. Повезани су са албанском, македонском, бугарском и чешком мафијом.

Друга област је Дукађин, на територији општина Пећ, Дечани и Ђаковица, и на њој делује такозвана метохијска група, на челу са породицом Харадинај. Они се баве илегалном трговином оружјем, дрогом, акцизном робом, краденим возилима и рекетирањем. Кријумчарена роба се путем Пећ – Кула – Рожаје, дистрибуира у Македонију, југ Србије и Рашку област.

Трећа област је Лаба и она обухвата општине Гњилане, Витина и Качаник. На овом делу територије делује група лојална Рустему Мустафи, званом Реми, једном од најутицајнијих команданата бивше ОВК. Ова група шверцује дрогу.

ДЕА означила Косово

Америчка агенција за сузбијање наркотика ДЕА, Федерални истражни биро и полиција града Њујорка су средином јула, ухапсиле 27 припадника албанске мафије чиме су разбиле велику и добро организовану групу шверцера дроге у поменутом граду. Колико је наведена операција била опсежна говори и податак да је поменута група своје операције спроводила на три континента и да је имала више од стотину сарадника.

Ова акција на најбољи могући начин осликава у којој мери је албанска нарко-мафија јака и колико она заправо има “филијала” широм света. Чињеница је да данас Косово и Албанија представљају најважније центре за трговину и дистрибуцију наркотика у свету. Канали којима се ове операције одвијају су многобројне и тешко им је ући у траг управо зато што је читаво косовско друштво дубоко повезано са финансијама које се остварују у трговини наркотицима.

(Политика)