Политика: Економски понор је много дубљи

Пад вредности бруто домаћег производа у 2009. години од 6,2, уместо 3,1 одсто, налаже оштре реформске захвате

Криза у Србији 2009. године била је знатно дубља него што се донедавно мислило на основу ,,претходне процене” пада бруто домаћег производа коју је објавила званична статистика.

Стојан Стаменковић, сарадник београдског Економског института, саопштио је у суботу на скупу економиста на београдском Економском факултету да је, према коначној процени Републичког завода за статистику, пад бруто домаћег производа (БДП) у 2009. години био 6,2, а не 3,1 одсто, како је гласила ,,претходна процена” државних статистичара.

Из Стаменковићевог представљања резултата истраживања ,,Одрживост спољног дуга у светлу развојне и фискалне политике”, чији је коаутор са Бошком Живковићем и Миладином Ковачевићем, може се закључити да је Србија у много тежој економској кризи него што се обично мисли. Аутори поручују да нова процена БДП намеће ново преиспитивање реалних могућности земље, али и оштре реформске захвате који се више не могу одлагати. То је услов да Србија редовно отплаћује спољни дуг, који је на крају јануара ове године ,,тежио” 22,99 милијарди евра, од чега јавни премашује девет милијарди евра, и да тако обезбеди одржив развој.

Неки економисти су још средином 2009. године указивали на непрецизности у процени БДП и упозоравали да оне ,,могу имати далекосежне последице на укупну економску политику”. Тако се у „Кварталном монитору”, публикацији коју објављују професори Економског факултета, истиче да је „дошло до приличног изненађења у стручној јавности” када је крајем јуна 2009. године Републички завод за статистику објавио податак о међугодишњем паду БДП-а у првом тромесечју од 3,5 одсто.

– И поред тога што пад привредне активности од 3,5 одсто представља дубоку рецесију, релевантне процене и последњи индикатори су пре објављивања званичних података указивали на још већи пад привредне активности (6 одсто). Детаљна анализа указује да је стварни пад у првом тромесечју 2009. године био већи од званично објављеног као и да ће званични подаци вероватно наставити да „потцењују” стварни пад привредне активности до краја године – упозорили су аутори „Кварталног монитора” још средином 2009. године.

Стручњаци окупљени око овог билтена тада су израчунали да је у првом тромесечју 2009. године међугодишњи реални пад БДП износио 6,5 одсто. Процена Републичког завода за статистику разликовала се за чак три процентна поена. Званична статистика је саопштила да је тај пад био 3,5 одсто. „И поред неспорне чињенице да процена „Кварталног монитора” (QМ) не може никада бити потпуно поуздана, јер нам је на располагању мањи број доступних индикатора, у првом тромесечју ипак су се откриле слабости званичног система процене које су утицале да у овом случају ипак више поверења имамо у процену QМ-а, него у званичну процену пада привредне активности”, оградили су се аутори „Кварталног монитора”.

Проблем је, изгледа, методолошке природе, закључили су. Односно, „званична статистика не узима у обзир промене релативне цене разговора у мобилној телефонији у протеклих седам година, будући да су у употреби још сталне цене из 2002. године.” Аутори QМ-а су саветовали да би две промене знатно унапредиле статистику. Прво, сталне цене из 2002. године су престале да буду довољно поуздане. Друго, увођење кварталног праћења БДП-а омогућило би неопходан поглед из другог угла на привредну активност, саветовали су још пре годину дана стручњаци.

Овом темом су се у броју 182. из децембра 2009. године бавили и економисти сарадници билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ).

– Већ смо раније указали на то да БДП обрачунат по ценама 2002. није сасвим репрезентативан за текућу динамику БДП-а, да је његов реални пад у 2009. био дубљи од онога који показује обрачун по ценама (а тиме и структури дефлатора БДП-а) из 2002. Ова примедба је важна, јер пензије и зараде у јавном сектору нису у 2009. замрзнуте на нивоу на коме су биле 2002. године, већ на нивоу (са краја) претходне године. Неке кључне оцене и одлуке могле би се заснивати на илузији о величини БДП-а и простору који у њему постоји, на пример, за алиментирање тражње – пише у том издању МАТ-а.

После коначне процене Републичког завода за статистику вредности БДП-а у 2009. години, намеће се закључак да је Србија у тој години забележила највећи пад економске активности у региону.

Лошије резултате имале су Мађарска (минус 6,3 одсто), Црна Гора (минус седам) и Румунија (минус 7,1). Кроз кризу су тешко, али ипак са мањим цехом од оног који је платила Србија, прошле: Хрватска (минус 5,8) и Бугарска (минус пет), као и Босна и Херцеговина (минус 3,4), Македонија (минус 0,7), док је Албанија у 2009. остварила раст од 2,8 процената.

Српски државни званичници су се небројено пута прошле године хвалили да је наша земља кроз кризу прошла много боље од суседа, као и да је пад наше економске активности био најмањи.

---------------------------------------------------------------

Узроци разлике два саопштења

,,Разлика између раније процене реалног пада БДП-а у 2009. од 3,1 одсто и коначне оцене Републичког завода за статистику пада БДП-а од 6,2 процента на основу процењеног дефлатора и регуларних обрачуна БДП-а у текућим ценама, који баратају финансијским величинама, може се објаснити утицајем четири фактора”, објашњава у раду Миладин Ковачевић, један од аутора.

Прво, део разлике објашњава се променом базне године (2002. година је замењена 2008. као базном).

Други разлог је да је део разлике резултат извесног одступања између краткорочних индикатора кретања обима производње добара и услуга, са једне стране, и финансијске валоризације у финансијским извештајима и рачунима, са друге стране.

Трећи: део разлике у нашим условима потиче од уочене пристрасности финансијских извештаја.

Четврти: део разлике између првобитне процене и изведене оцене реалног кретања потиче од дисторзија у ценовним факторима и дефлаторима, сагледаних са производне и са расходне стране.

А. Николић А. Микавица

(Политика)