Политика: Џозеф Бајден тражи да Американци буду стрпљиви с њим

Годину дана од власти Џозефа Бајдена: Корона, повлачење из Авганистана и руско-украјински сукоб обележили су првих 12 месеци нове вашингтонске администрације

Криза је реч која најбоље описује прву годину Џозефа Бајдена на власти.

Криза је реч која најбоље описује прву годину Џозефа Бајдена на власти.

Садашњи председник је ушао у Белу кућу на јучерашњи дан пре 12 месеци, у околностима необичним за америчку политичку културу. Само неколико дана раније у Конгрес су упали демонстранти који нису веровали да је демократа поштено победио на изборима. Дотадашњи шеф владе Доналд Трамп није се појавио на инаугурацији свог наследника.

Нова влада није провела ниједан дан без бриге о епидемији вируса корона, а на највеће искушење бачена је прошлог лета, кад је у метежу повукла војску из Авганистана. И годишњицу дочекује с великим невољама у источној Европи због сукоба између Москве и Кијева. Бајден је на конференцији за новинаре поводом годину дана рада владе истакао да очекује да ће руски председник Владимир Путин наредити ограничену инвазију на Украјину, и да ће то изазвати реакцију Запада, преноси Си-Ен-Би-Си.

На истој конференцији Бајден је више пута замолио Американце да буду стрпљиви с њим и додао да је свестан да још није испунио сва предизборна обећања. Прву четвртину његовог мандата заиста су обележили и одржане речи и изневерена очекивања. Како је једна од највећих замерки демократа Трампу био опуштен став према ковиду 19, Бајденова администрација се потрудила да се представи као крајње обазрива. Увела је ношење маски у савезним установама и обавезну вакцинацију за запослене у федералној влади. Испунила је и обећање да ће за првих сто дана владе бити вакцинисано сто милиона људи.

Бајден је на конференцији више пута замолио Американце да буду стрпљиви с њим и додао да је свестан да још није испунио сва предизборна обећања

Западно крило отишло би и даље у мерама да Врховни суд није оборио уредбу извршне гране власти о обавезној имунизацији и тестирању запослених у великим фирмама. И поред свих рестрикција, администрација није могла да избегне талас новог соја вируса корона, омикрона, због којег су последњих недеља болнице поново пуне. Иако је свом претходнику замерао што је људе позивао да се нормално понашају, Бајден, свестан економског данка, сад и сам обећава да више неће бити затварања.

Амерички лидер је испунио предизборно обећање и наставио с програмом економске помоћи грађанима и привреди, који је на почетку епидемије покренула Трампова влада. Актуелна администрација и Конгрес усвојили су прошлог марта пакет финансијске помоћи вредан 1,9 билиона долара. У оквиру Бајденових социјалних мера, које су уведене због епидемије и економске кризе, станарима је гарантовано да не могу бити избачени из станова до краја марта, а младима је омогућено да још неко време не отплаћују студентске кредите, подсећа „Форбс”.

Бајден није разочарао бираче кад је реч о заустављању изградње зида на граници с Мексиком, јер је одмах обуставио овај Трампов пројекат. Исто је урадио и с уредбом из Трампове ере која је спречавала становнике више муслиманских земаља да уђу у Сједињене Државе. У складу с порукама које упућивао ЛГБТ заједници, Бајден је поново отворио војску за трансродне особе, што бивши председник није дозвољавао.

Кад је реч о обећањима о зеленим технологијама, Бајденов успех је половичан. Вратио је амерички потпис на Париски споразум о клими, из којег се Трамп био повукао. Бајден је забранио изградњу „Кистоуна”, нафтовода који је требало да се протеже од Канаде до Тексаса, за који су еколози тврдили да би наштетио животној средини. Председник је привремено онемогућио и бушење у потрази за нафтом и гасом на државном земљишту на Аљасци. Ипак, Бајден у остатку Америке у просеку издаје више дозвола за нафтне и гасне бушотине него што је то чинио Трамп, који је заговарао фосилну енергију.

Највише су разочарани гласачи који су поверовали да ће Бајденова политика према илегалним имигрантима бити супротна од Трампове

У неиспуњена обећања спада оно да ће влада променити закон којим је Трампова администрација смањила порезе свим слојевима, али су највећу корист имали најбогатији грађани и компаније. И поред тога што се велики број либерала жали да су правила за куповину и ношење оружја исувише лабава и да се Америка због тога суочава с масовним пуцњавама и убиствима, председник и његове демократе још нису пооштрили регулативу.

Највише су разочарани гласачи који су поверовали да ће Бајденова политика према илегалним имигрантима бити супротна од Трампове. Као и претходна администрација, и садашња примењује правило о депортацији по кратком поступку за време епидемије вируса корона. Бајден и његова потпредседница Камала Харис отворено су поручили мексичким и централноамеричким илегалцима да не долазе јер неће бити примљени.

И поред тога што је враћајући војску кући из Авганистана само испунио предизборно обећање да ће покушати да стане на пут вечитим ратовима, Бајден се управо тада суочио с огромним падом популарности. Повлачење је било хаотичније него што су се Американци надали, а предаја Авганистана талибанима после 20 година ратовања многима је деловала као признање пораза.

Бајден није могао да испуни ни обећање да ће ујединити земљу, поларизовану између демократа и Трампових бирача

Више су очекивали и највећи поборници трансатлантског партнерства, који су били запрепашћени Трамповим претњама да ће Америка напустити НАТО и који су се уздали у Бајдена да ће опоравити односе с Европом. Као мелем на рану дошла су им Бајденова уверавања да Вашингтон поново цени савезништва, али су везе са Старим континентом још једном уздрмане прошлог септембра. Авенија Пенсилванија склопила је одбрамбени савез са Канбером и Лондоном не обавештавајући Јелисејску палату да та алијанса значи да неће бити ништа од аустралијске куповине француских подморница.

Бајден није могао да испуни ни обећање да ће ујединити земљу, поларизовану између демократа и Трампових бирача. Овај циљ се показао недостижним због тога што обе стране једна другу приказују као нелегитимну. Демократе и даље своју политику заснивају на оспоравању свега што је Трамп радио и окривљују његову владу да је подстицала демонстранте да упадну у Капитол, док бивши председник ни до данас није признао резултате избора, у шта је убедио и велики број својих гласача.

Трамп још није разјаснио да ли ће се појавити на следећим председничким изборима, али ако се буде кандидовао, то ће значити да ће и четврту годину Бајденовог мандата обележити криза.

(Политика)