Политика: Џокови на челу Индонезије

Промене у Џакарти јавиле су многе нове наде у овој огромној земљи југоисточне Азије

Када је Централна изборна комисија у Индонезији у уторак објавила да је са 53 одсто гласова за новог председника републике изабран гувернер Џакарте, шумарски инжењер Џоко Видодо – Џокови (53), у овој огромној земљи југоисточне Азије јавиле су се многе нове наде.

Додуше, иако је Џокови, ново лице на политичкој сцени, неупрљан ендемском корупцијом и привилегијама, добио подршку више од 70 милиона гласача, ни генерал Прабово Субијанто (63), његов ривал и представник „старе гвоздене гарде” из времена Сухартове диктатуре није много заостао; уз помоћ медијских тајкуна он је на своју страну придобио чак 62 милиона бирача. Прабово је, међутим, оценио и да су избори „масовно, систематски и структурално” покрадени, рекавши да ће се обратити суду, што је још допринело напетости у већ политички подељеној земљи.

Џокови је као седми председник независне Индонезије прави изузетак и потпуна супротност стереотипу о тамошњим политичарима, уз које увек иде користољубље, бенефиције, велико богатство и непотизам. Деценијама је управљачки слој потицао из војне, пословно-финансијске, па и некадашње феудалне елите. Сада ће у кабинет шефа државе, одакле се краљевским ауторитетом утиче и на владу и на армију и на целу администрацију, ући син дрвосече, угљара и тесара са Јаве, који је рођен у чатрљи уз реку и из детињства памти бар три насилне деложације своје породице.

Нови председник се у младости, после студија, био запослио у стричевој столарској радионици, а потом је основао и сопствену фирму за производњу намештаја; први покушај је пропао, али је потом кренуло набоље: фабрика се развијала и чак почела да извози. Џокови је путовао, упознао је европске градове и није било посебно тешко да од 2005, као предузимљиви градоначелник родног места Суракарте (Соло), са паролом „Ми можемо!”, оствари многобројне успехе и прослави се као творац новог привредно-туристичког центра на Јави.

Други мандат на челу мале Суракарте добио је са 90 одсто подршке, а његов једноставан, популистички стил и борба за сузбијање корупције, постајали су специфичан бренд познат и одобраван у целој држави која се са 250 милиона становника простире на 17.000 острва.

Џокови је подстицао мала и породична предузећа, изградио бројне јефтине општинске станове, а велики публицитет добио је, на пример, његов гест кад је 2011. укорио локалну Електродистрибуцију, што је баш на Бадње вече искључила уличну расвету због неплаћених рачуна. Он је и лично донео на шалтер готовину од 8,9 милијарди рупија (око милион долара), захтевајући да се уважи „јавни интерес” и поштују празници хришћана, иако они на Јави чине мање од једног процента популације.

Наредне године победио је на изборима за гувернера Џакарте, настављајући да решава муке сиромашних и огромне комуналне проблеме престонице са више од девет милиона становника. „За мене демократија значи да слушам људе и да радим то што они захтевају”, говорио је стичући све већу популарност обичајем да се ненајављено, али уз ТВ камере, појави на улици, на пијаци и у сламовима и да разговара с пролазницима рибарима и сељацима.

Такође, Џокови је у Џакарти уз знатно унапређење свих јавних служби, увео систем опште здравствене заштите, који је, додуше и даље предмет расправа, јер је за 70 одсто повећао тражњу за медицинским услугама и због недовољних капацитета створио огромне редове пред болницама и знатно пореметио градски буџет.

Но, иако је његова победа историјски заокрет Индонезије, оцењује се да Џокови, који ће положити заклетву 20. октобра, не може бити „велики државник”. Засад нису познати детаљи његовог спољнополитичког и економског програма, нити планови за оздрављење привреде, која је до 2012. била трећа по стопи раста, иза Кине и Индије. Али зна се да се, упркос неисцрпним природним потенцијалима, повећава трговински дефицит, а из буџета се и даље са 20 милијарди долара годишње субвенционише гориво у малопродаји, па је чак и после лањског поскупљења за 45 одсто, цена литре бензина остала мања од пола евра.

Индонезија, такође, нема добру инфраструктуру која би привукла стране инвестиције, а пљачкашка корупција и драстично повећање материјалних и социјалних разлика представљају, и по речима самог Џоковија, главне унутрашње проблеме.

У парламенту нови председник ће имати само 37 одсто посланика на својој страни, а ако за министре именује – како је обећао – стручњаке, а не партијске присталице, могуће је да се и унутар своје коалиције суочи са опструкцијом.

Ипак, засад нема сумње да је Џокови херој за многе Индонежане и дуго чекани спасилац. Питање је само како ће испунити таква очекивања.

Душан Поцин

(Политика)