Политика: Дукљански академици љути на руског митрополита Илариона

Подгорица – Црногорски академици, јавни и културни радници оштро су осудили „непримерене изјаве митрополита Илариона које вређају достојанство и суверенитет Црне Горе”, навели су они у јучерашњем писму председнику Филипу Вујановићу и премијеру Игору Лукшићу.

„Пресуђивање руског митрополита, у питању црногорског црквеног спора, у корист Српске цркве – грубо је оспоравање суверенитета Црне Горе и увреда свим грађанима, посебно националним Црногорцима”, наводи у писму више од 110 академика Црногорске дукљанске академије, јавних и културних радника.

У четвртак, Иларион је казао да у Црној Гори постоји канонска црква, којој припада већина православних верника, на чијем се челу налази митрополит црногорско-приморски Амфилохије, као и мала самопрокламована група која настоји себе да прикаже као православну цркву.

„Тражимо од вас да се угледате на ваше претходнике, Петра Првог и Општецрногорски збор, који су својевремено одрекли право Синоду Руске православне цркве да се меша у црногорске црквене прилике и отписали му да нису поданици Рускога царства, него представници слободне државе и народа”, наведено је у писму. „Актуелни спорови између православних цркава у Црној Гори унутрашње су питање државе и не дотичу се Руске цркве и њених верника.”

Црногорски академици, јавни и културни радници оцењују да спорови између српске и црногорске цркве нису канонске и богословске природе, него политичке, и да у прилог томе говори чињеница да је у диптиху Руске цркве, из 1852. године, црногорска црква уписана као аутокефална и закључују: „Многобројни су докази да је Српска црква етнофилетистичка, ратнохушкачка и антицрногорска институција, што најбоље показује чињеница да између више од хиљаду њихових клирика у Црној Гори нема ниједног националног Црногорца.”

Изјава руског митрополита Илариона много је засметала и Црногорској православној цркви (ЦПЦ), која је поручила да су речи госта из Русије „доказ да је наша земља колонија српске државе и цркве и да са њима дели суверенитет”.

Н. Ђурић

(Политика)