Политика: Државни врх још не размишља о Јеремићевој кандидатури за УН

Државни врх још се није бавио питањем евентуалне подршке Вуку Јеремићу за учешће у трци за новог генералног секретара Уједињених нација, речено је „Политици” у Влади Србије. Чињеницу да се у Влади Србије још не размишља о разматрању Јеремићеве кандидатуре многи тумаче и као све слабије шансе бившег председавајућег ГС УН да добије неопходну подршку своје земље у трци за првог дипломату света. Наводно, према тим спекулацијама, врло је могуће да Србија неће ни имати свог кандидата за место првог човека УН.

Наследник Бан Ки Муна на месту првог човека УН биће биран у децембру 2016. године, а за сада су Бугарка Ирина Бокова, генерална директорка Унеска, и Данило Тирк, бивши словеначки председник, добили неопходну формалну подршку својих држава да се укључе у трку за ову функцију. У дипломатским круговима и у медијима протеклих месеци се спекулисало да су међу могућим кандидатима који још нису добили званичну подршку својих држава осим нашег Јеремића и садашњи шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак, један од његових претходника Јан Кубиш, који тренутно обавља дужност специјалног представника УН за Авганистан, и министарка за спољне послове Хрватске Весна Пусић. Како је за амерички магазин „Спољна политика” рекао један од могућих кандидата, нико не жели да обелодани своју кандидатуру јер постоји ризик да би због тога могао бити изложен нападима, али, како каже овај кандидат, чињеница је да се зна ко је у игри, „јер се већ сударамо на аеродромима и говоримо на истим конференцијама”.

Генералног секретара УН, да подсетимо, на предлог Савета безбедности именује Генерална скупштина УН, и то из једне од пет регионалних група. Наследник Муна биће изабран међу представницима групе источноевропских земаља којој припада и Србија. Ова група иначе никада до сада није имала свог представника на челу УН. Иако формално, према слову Повеље УН, генералног секретара бира Генерална скупштина, пресудну улогу ипак има пет сталних чланица Савета безбедности (САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска), које поседују и право вета, то јест могућност да блокирају избор неког кандидата. То практично значи да би пет сталних чланица требало да постигну договор или, како је то рекао Шаши Тарур, чију су кандидатуру за генералног секретара ветом блокирале САД: „Паметно клађење у 2016. години било би на кандидата из источне Европе који је прихватљив Москви, а кога подржавају и остале чланице Савета безбедности. Сви који се у то не уклапају ступиће у трку с тешким (али не нужно и кључним) хендикепом.”

Према његовим речима, трка за генералног секретара нема везе ни са визијом, ни са језицима које говорите, нити са административним способностима или личним шармом. То је, како он каже, питање политике. Тарур, који је био званични кандидат Индије 2006. године, успео је да обезбеди десет гласова подршке у СБ, што је било више него што је имао његов противкандидат Јужнокорејац Бан Ки Мун. Међутим, Џон Болтон, тадашњи амбасадор САД у УН је успео да на основу тајног гласања осујети Тарурову кандидатуру, а неколико година касније у својим мемоарима је обелоданио и како је до тога дошло. Како је објаснио, индијска кандидатура је прекршила једно од неписаних правила УН да генерални секретар треба да долази из мање државе. Болтон је такође открио и да је пресудну улогу у блокирању Тарура одиграла тадашња америчка секретарка Кондолиза Рајс. Она је, наиме, према Болтовом писању, рекла како је избор САД пао на Бан Ки Муна јер је он кандидат савезничке земље и при томе слаб као личност. „Нисам сигурна да желимо јаког генералног секретара”, рекла је Рајсова, према писању Болтона.

Према неким незваничним информацијама, Јеремић већ има девет сигурних гласова у будућем саставу СБ који има 15 чланова. Међу несталним члановима СБ те 2016. године биће и Турска, а Јеремић би, наводно, сигурно могао да рачуна на њихов глас због његових заслуга у оснивању трилатерале (Србија–БиХ–Турска). Уколико је заиста тако, то би, бар формално, значило да Јеремић има велике изгледе да прође у други круг. Међутим, пошто је избор генералног секретара пре свега питање политике, дискутабилно је колике су шансе да Јеремић добије подршку САД, Француске и Велике Британије. Према писању „Спољне политике”, Јеремић долази из земље која се определила за чланство у ЕУ, али има и пријатељске везе са Русијом, због чега се суочава са могућим западним ветом. Како је за овај амерички часопис рекао један европски дипломата, долазак Јеремића на чело УН могућ је само „преко мртве тројке коју чине Британија, Француска и САД”.

Ј. Церовина

(Политика)