Хроника

Политика: ЦИА оценила Путина „исувише здравим”. Амерички званичници не успевају се сложе око тога да ли Русију треба ставити на листу земаља које спонзоришу тероризам

Штампа
субота, 23. јул 2022.

Шеф Централне обавештајне агенције Вилијем Бернс каже да руски председник греши што верује да ће се Запад уморити и престати да помаже Украјини

„Много је гласина о здрављу председника Путина, али колико ми можемо да закључимо, он је сасвим и исувише здрав”, истакао је први човек Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијем Бернс прекјуче на Безбедносном форуму у Аспену у Колораду и одбацио извештаје појединих медија да је руски председник Владимир Путин болестан или нестабилан. Иако се чак писало да шеф Кремља умире од рака, Бернс је објаснио да нема обавештајних података који би поткрепили такве тврдње.

Уколико би Русија била означена као држава која финансира и потпомаже тероризам, америчким грађанима и компанијама било би готово сасвим онемогућено да тргују с овом земљом. Најшире америчке санкције значиле би да би велики део трговине с Русијом био забрањен и трећим земљама.

Директор ЦИА објаснио је да не износи званичну безбедносну анализу, али је нагласио да се Путин чини „исувише здравим”.

Бернс познаје Путина 20 година, а био је и амбасадор у Москви. Прошле јесени, кад је ЦИА већ знала да Путин спрема напад на Украјину, посетио је Кремљ да би упозорио тамошњу владу да одустане од инвазије. Била је то неуспешна мисија пошто је Русија започела рат у фебруару ове године.

„Путин је убеђен да је његова судбина као руског лидера да Русији врати статус велике силе. Верује да је за то кључно да врати сферу утицаја у руском суседству, а он то не може да уради ако не контролише Украјину”, поручио је Бернс, а преноси Си-Ен-Би-Си.

Први човек ЦИА сматра да шеф Кремља греши што игра игру исцрпљивања и верује да ће Запад пре или касније престати да помаже Украјини. Према Бернсу, Путин није био у праву ни кад је мислио да ће руска армија заузети Кијев за неколико дана.

У Аспену се још чуло и да Пекинг помно прати руску инвазију на Украјину и процењује да ли да пошаље војску да заузме Тајван. Према подацима до којих је дошла ЦИА, ризик од кинеског напада на Тајван повећаваће се како се ова деценија буде ближила крају.

Бернс се обратио јавности у дану кад је украјинска прва дама Олена Зеленска у говору пред америчким конгресменима и сенаторима у Вашингтону затражила још оружја за Кијев. И док је шеф Пентагона Лојд Остин потврдио да ће САД послати Украјини још четири артиљеријска ракетна система високе покретљивости („химарс”), амерички званичници не могу тако лако да се сложе око тога да ли Русију треба ставити на листу земаља које спонзоришу тероризам.

Поједини конгресмени и сенатори из обе странке верују да влада треба да то уради, али Стејт департмент се не одлучује на тај корак. Како јавља „Политико”, јаз између законодавне и извршне гране власти толико је велики да је председавајућа Представничког дома Ненси Пелоси поручила да ће Конгрес изгласати такав закон ако државни секретар и даље буде оклевао. Само Стејт департмент може да означи страну земљу као спонзора тероризма а да то произведе жељени ефекат, али би закон који би донео Конгрес извршио политички притисак на Блинкена да то уради.

Стејт департмент је као земље повезане с тероризмом означио Кубу, Северну Кореју, Иран и Сирију. Како свет далеко више тргује с Русијом него с овим земљама, америчка администрација не жури да Москву стрпа у исти кош с њима и тако закомпликује односе с бројним савезницима и партнерима широм планете.

Притисак би био још већи ако би се владајућим либералима придружили и конзервативни гласови. Јасно је да би Демократска странка могла да рачуна на републиканце попут сенатора Линдзија Грејама, који је с демократским колегом Ричардом Блументалом у мају предложио такав закон. Двојица сенатора су се раније овог месеца у Кијеву сусрела с украјинским председником Володимиром Зеленским, који такође захтева да се Русија стави на листу поменутих земаља због убијања украјинских цивила.

Уколико би Русија била означена као држава која финансира и потпомаже тероризам, америчким грађанима и компанијама било би готово сасвим онемогућено да тргују с овом земљом. Најшире америчке санкције значиле би да би велики део трговине с Русијом био забрањен и трећим земљама.

Стејт департмент је као земље повезане с тероризмом означио Кубу, Северну Кореју, Иран и Сирију. Како свет далеко више тргује с Русијом него с овим земљама, америчка администрација не жури да Москву стрпа у исти кош с њима и тако закомпликује односе с бројним савезницима и партнерима широм планете.

Песков: Председник је доброг здравља

Москва – Кремљ је јуче саопштио да је председник Русије Владимир Путин (69) доброг здравља, одбацивши гласине да му није добро. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је новинарима да се последњих месеци на Западу спекулише о председниковом здрављу, али да су извештаји да је болестан „ништа друго до лажни”, пренео је Ројтерс.

Путин се накашљао током прекјучерашњег јавног наступа, кад је агенција Интерфакс пренела његове речи да се мало прехладио током посете Ирану претходног дана. „У Техерану је јуче било веома вруће, плус 38 (степени Целзијуса), а клима је била јака. Зато се извињавам”, рекао је Путин.

Јелена Стевановић

(Политика)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]