Politika: Apači protiv rudnika bakra - vlada SAD privremeno zaustavila projekat „Rio Tinta” koji bi uništio sveta mesta Apača u blizini Feniksa

 DŽozef Bajden obećao je tokom kampanje da će zaštititi način života američkih urođenika, ali je i upozorio da SAD gube trku s Kinom u iskorišćavanju resursa, zbog čega će vlada u Vašingtonu uskoro morati da se odluči – zaštita indijanske zemlje ili vađenje bakra, kobalta, litijuma i drugih ruda.

Osim zagovornika zaštite životne sredine, u najveće protivnike novih rudnika u Americi spadaju indijanska plemena. Mnogi od planiranih rudnika nalaze se na mestima za koja je vlada domorodačkom stanovništvu garantovala da će na njima moći da nastavi tradicionalan način života u skladu s prirodom. Ako se otvore novi rudnici, od tog života neće ostati ništa, upozoravaju prvi američki stanovnici.

Pleme San Karolos Apači traži od vlasti da zaustave britansko-australijsku kompaniju „Rio Tinto” koja nastoji da nedaleko od Feniksa kopa bakar baš na svetoj zemlji Apača, gde se održavaju svetkovine i verski obredi. Kako je pisao „Blumberg”, „Rio Tinto” se u januaru primakao korak bliže snu starom više od četvrt veka – da dobije dozvolu za rudarenje na ovoj lokaciji. Ipak, zbog protivljenja Apača i pojedinih političara, Bajdenova administracija je zaustavila ovaj projekat, mada ga nije sasvim ugasila.

I pored toga što otvaranje ovih rudnika zagađuje životnu sredinu, kompanije poput „Rio Tinta” tvrde da su lideri čistih tehnologija. One traže dozvole da kopaju bakar, litijum, antimon i kobalt, koji su neophodni za pravljenje „zelenih” proizvoda. Kobalt se koristi za električna vozila i turbine za vetar, dok je litijum nezaobilazan u električnim automobilima, kao i u baterijama za laptope i pametne telefone.

Kompanija „Perpečua risorsiz” pribavlja dozvole da u američkoj saveznoj državi Ajdaho vadi antimon, za koji se predviđa da će u velikoj meri poslužiti u industriji baterija. To bi bio prvi američki rudnik antimona, koji se uglavnom uvozi iz Kine. U planovima „Perpečue” je da antimon prodaje maloj firmi za proizvodnju baterija koje skupljaju solarnu energiju i koje bi u budućnosti mogle da strujom snabdevaju oko milion domaćinstava. U ovaj startap novac je uložio i osnivač „Majkrosofta” Bil Gejts. Najveći deoničar „Perpečue” je biznismen koji je podržavao Donalda Trampa i koji ima raširenu lobističku mrežu u Vašingtonu. Ukoliko njegova kompanija dobije pravo da rudari u Ajdahu, to će, i prema oceni američke Agencije za zaštitu životne sredine, zaprljati reke i zemljište i desetkovati ribe, a mnogi pripadnici tamošnjih indijanskih plemena žive upravo od ribolova. Ajdaho je dom brojnih napuštenih rudnika koji su iza sebe ostavili pustoš. Plemena su već doživljavala da moraju da napuste domove zbog rudarskih kompanija, koje su zatrovale vodu, zemljište i šume i onemogućile lov i ribolov.

Kako piše „Njujork tajms”, pomenuta kompanija obećava novac meštanima, što stanovnici Ajdaha nazivaju „legalnim podmićivanjem”. Osim radnih mesta, „Perpečua” nudi da ulaže u projekte koji su važni za tamošnje zajednice, kao i sto miliona dolara za zaštitu životne sredine. Projekat je podelio ovu sredinu na ljude koji su protiv i na one oni koji su za – jer se nadaju zaposlenju i rastu životnog standarda.

Slična bitka vodi se i u drugim delovima Amerike. Starosedeoci su se pobunili i protiv kompanije koja se priprema da u Nevadi zbog litijuma preore lokalna groblja i lokacije od istorijskog značaja na kojima su se odigrali masakri nad Indijancima. Kako je primetio jedan od meštana za „Gardijan”, „to bi bilo isto kao kad bi se rudnik litijuma otvorio na groblju Arlington”, gde su u Vašingtonu sahranjeni brojni vojnici pali u ratovima, kao i predsednik DŽon Kenedi.

Bajdenova administracija tek treba da odluči o konačnoj sudbini ovih rudnika. Predsednik je obećao da će država ulagati u zelene tehnologije i zaštititi indijanska plemena, ali i upozorio da Amerika kaska za Kinom u iskorišćavanju resursa, posebno kobalta, litijuma i drugih minerala koji se koriste za proizvodnju električnih automobila. Bajden je ovo kaskanje za Kinom stavio i u kontekst nacionalne bezbednosti, tvrdeći da će se to osetiti ne samo u industriji automobila koji ne ispuštaju štetne gasove, već i u snabdevanju energijom i vojnoj tehnologiji.

U mnogim delovima Amerike rudnici su i dalje značajan izvor prihoda i mnogi ne žele da se odreknu proizvodnje bakra ili litijuma, koji postaju sve traženiji. Bajden se nalazi između podržavalaca rudnika koji očekuju dobit i upućuju na to da su ove rude budućnost i protivnika, koji podsećaju na danak što ga plaćaju lokalni stanovnici, ne samo starosedeoci.

Jelena Stevanović

(Politika)