недеља, 21. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Анкара у шопингу по Балкану
Хроника

Политика: Анкара у шопингу по Балкану

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 24. јануар 2011.

Турци инвестирају у стратешке секторе с циљем да повећају привредни и политички утицај

Још 2001. године је Ахмет Давутоглу, министар спољних послова Турске, написао документ назива Стратешка дубина у коме су назначене глобалне амбиције Анкаре тако да се турска геополитичка позиција мора сагледати као средство постепеног отварања према свету и преображења регионалног и глобалног утицаја. Турска је како европска, тако и азијска, балканска и кавкаска, средњоисточна и медитеранска држава”.

Анкара има значајну финансијску моћ а, према подацима Светске банке, турска економија се налази на 17. месту у свету, са бруто домаћим производом (БДП) од готово 465,6 милијарди евра. Турска је већ инвестирала милионе евра широм Балкана већином се концентришући на телекомуникације, транспортну инфраструктуру и сектор банкарства.

Током прве званичне посете Приштини, новембра ове године, турски премијер Тајип Ердоган је нагласио да су турске компаније све више укључене у транспортне пројекте и у сектор телекомуникација на Косову, додавши да је Турска спремна да предузме даље кораке ка осигурању„ стабилности региона и Балкана”.

„Турска је дефинитивно заинтересована да инвестира у стратешке секторе на Балкану,  као што су телекомуникације и аеродроми. Ово је део њихове привредне стратегије,  с циљем доминирања кључним привредним секторима на Балкану”, каже Фади Хакура, стручњак за турску кандидатуру за приступ ЕУ и члан лондонског института Chatham House.

Анкара је већ остварила кључне куповине широм региона. Турска фирма „Лимак” је добила уговор за управљање Међународним аеродромом у Приштини, у периоду од 20 година, а турске компаније сада желе да купе кључне уделе у приватизацији две највеће јавне компаније у Приштини Енергетској корпорацији Косова и Пошти и телекомуникацијама Косова.

Док су Македонија и Бугарска привукле значајно интересовање инвеститора из Турске пре 2000, више од половине турских инвестиција у Албанији, Босни и Херцеговини, Косову и Србији су остварене након 2005.

Према Министарству финансија Турске, место за најважније директне турске инвестиције на Балкану је Босна и Херцеговина. Последња на списку жеља је Србија.

Без обзира на низак ниво инвестиција из Анкаре, турски званичници ипак наглашавају да је Србија за истадржава од кључне важности на Балкану. Суха Умар, који је досептембра 2010. године био турски амбасадор у Србији, објашњава да је Београд кључ сигурности целог региона.

„Ако желимо мир и стабилност, до њих нећемо доћи ако их Србија не буде истински желела. Ако желимо правити проблеме, биће нам веома тешко да их направимо без Србије. Због тога је Србија кључна земља и Турска је то препознала”, каже он.

Анкара и Београд су потписали Споразум о слободној трговини, који је постао правоснажан септембра 2010. године, отварајући Србију за турске инвестиције и утирући пут за безвизна путовања држављана обе земље.

Анкара је изабрала да оствари значајне инвестиције у немирном, већински муслиманском Санџаку, чији многи становници имају рођаке у Турској, будући да су многи емигрирали у Турску током Балканских ратова како је Отоманско царство почело да слаби.

То је узнемирило неке немуслимане у Србији. Професор Дарко Танасковић, стручњак из области оријенталних студија на Универзитету у Београду, те својевремено амбасадор Србије у Анкари, каже да су турски интереси у Србији несумњиво промуслимански.

„Србија није повлашћен партнер Турске у овом региону. Та позиција је резервирана за БиХ и Албанију, као и за муслиманске заједнице у осталим државама Балкана, које представљају сталну базу и извор регионалног турског утицаја”, каже он.

Илир Деда, бивши извршни директор Косовског института за стратешка истраживања и развој КИПРЕД, у поновном постављању Турске у улогу кључног играча на Косову, види још проблема.

„Француске и немачке компаније напуштају земљу, док се основна средства Косова дају Турцима”, каже Деда. „Дакле, прво питање, које се намеће из наведених околности, јесте: којим смером ће кренути Косово? Да ли ће ићи право у Азију, или у Европу?”

Абдула Хамити, шеф одсека за оријенталне студије на Универзитету у Приштини, не слаже се са Дедом, кроз тврдњу да слободно тржиште не познаје идеологију или политику. Он мисли да се на зближавање са Турском не би требало гледати као на корак даље од Европе, зато што је један од кључних циљева Анкаре такође придруживање ЕУ. Он упозорава да све док Турска има огромну економску моћ, Косово се не би требало плашити великог нивоа инвестиција турских компанија.

Хакура, из института Chatham House, верује да је, и поред високог нивоа инвестиција, те верских и културолошких веза са БиХ, Албанијом и Косовом, Турска више заинтересована за шира тржишта, као што су Румунија и Бугарска.

„Румунија је највећи трговински партнер Турске на Балкану. БиХ и Косово су веома, веома мала тржишта за турске извознике”, каже он и објашњава да су главне турске инвестиције фокусиране на Средњи исток. „Све укупна трговина са Средњим истоком износи 23,4 милијарде евра што је много више него све земље Балкана”.

Хакура се слаже да Турска жели да буде велики играч на Балкану, али наглашава да ЕУ јесте и да ће остати највећи привредни играч у региону.

„Процес интеграције у ЕУ је још увек највећи приоритет за Балкан. Ово су политичка и привредна ограничења која ће онемогућити Турској да постане водећи инвеститор у региону”, каже Хакура. Турска је поднела своју прву пријаву за пријем у ЕУ чланство 1987. године. Покушаји Анкаре да се придружи Унији су стално одбијале неке од држава чланица ЕУ, наводећи разне разлоге, а процес је тренутно у стању мировања.

Док једни тврде да су интереси Турске на Балкану и у другим подручјима одраз настојања Анкаре да створи алтернативу ЕУ чланству, други верују да Турска, једноставно, продубљује постојеће везе у региону.

Лумир Абдиxику, извршни директор Института за развојно истраживање у Приштини, верује да Анкара подупире своје постојеће интересе у региону. Он наглашава да турске компаније извозе значајне количине добара у регион већином због тога што су добро упућени у локалну привредну ситуацију.

Абдиxику наглашава да су јефтинији турски производи, доступни на Балкану већ дуже време, те да су веома популарни код локалних купаца због тога што су приступачнији. Балканске државе представљају тржишта у настајању, која нуде многе могућности, а Турска је тренутно у доброј ситуацији (дато искористи)”.

Он каже да је пад грчких инвестиција у региону омогућио Турској да уђе на тржиште, док се Атина бори да отплати дугове након глобалног економског пада.

Док турски привредни и политички утицај, без сумње, расте широм Балкана, чланство у ЕУ представља централни циљ за све. Извештај који је, новембра 2010, објавила Европска иницијатива за стабилност, независни и непрофитни институт за истраживања, пореди односе између Турске и ЕУ са католичким браком. То значи да развод не долази у обзир. Аутори извештаја предвиђају да, чак и ако Турска не буде придружена ЕУ у следећих 10 година, процес придруживања ће се и даље наставити. Једино питање које остаје отворено јесте да ли ће овај пар тада бити сретан, или не.

Док се балканске државе прилагођавају, или припремају за чланство у ЕУ, исто питање би се могло поставити обновљеним односима Турске и њених бивших отоманских територија.

Тур­ски из­воз на Бал­ка­ну

Пре­ма по­да­ци­ма Тур­ског би­роа за ста­ти­сти­ку, укуп­ни обим из­во­за из Тур­ске у зе­мље Бал­ка­на, укљу­чу­ју­ћи Грч­ку, Ру­му­ни­ју, Бу­гар­ску, Ал­ба­ни­ју, Хр­ват­ску, Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну, Ко­со­во, Ма­ке­до­ни­ју, Цр­ну Го­ру и Ср­би­ју, у 2008. го­ди­ни про­це­њу­је се на око 8,17 ми­ли­јар­ди евра. На­кон гло­бал­не еко­ном­ске кри­зе, уку­пан из­воз у на­ве­де­не зе­мље је, у про­шлој го­ди­ни, пао на не­што ви­ше од 5,22 ми­ли­јар­де евра. У пр­вој по­ло­ви­ни 2010. го­ди­не, Тур­ска је из­ве­зла у зе­мље Бал­ка­на про­из­во­де у вред­но­сти од 2,57 ми­ли­јар­ди евра.

Аутори: Лавдим Хамиди, Александра Станковић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер