Pokret „Crno na belo“: Beograd i Srbija ne pamte ponizniji i nedostojniji prijem od Vučićevog dočeka Angele Merkel

Pokret "Crno na belo - za pravednu Srbiju" na današnji dan se sa ponosom seća najveće pobede u Velikom ratu, 15. septembra 1918. godine.

Srpska vojska je ostvarila prvu savezničku pobedu na Ceru 1914. a potom i presudnu pobedu za ishod Velikog rata, probivši Solunski front.

Austrougarski, nemački i bugarski vojnici su poklekli tada pred probojem junačke srpske vojske, koja je nakon albanske golgote i krfske Plave grobnice, smogla snage za ovaj herojski čin. Još se ori bojnim solunskom frontom užasnuti krik neprijateljske vojske "Bešte, živi, evo ih dolaze mrtvi!".

U sred našeg glavnog grada, 15. septembra, 2021., uz srpsku, vijori se (i to kao prva u redosledu) 100 metara duga zastava države okupatora u oba svetska rata

U danu, kada je vladajući režim ovaj veliki događaj stavio u službu svoje propagande, kroz obeležavanje nečega što su imenovali Danom srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i pozvali na isticanje srpske zastave, u sred našeg glavnog grada, 15. septembra, 2021., uz srpsku, vijori se (i to kao prva u redosledu) 100 metara duga zastava države okupatora u oba svetska rata, oba puta poražene sile.

Ne možemo a da se ne zapitamo čiju zastavu danas slavimo?

Ovo je posledica jednog slugeranjskog i kvinsliškog dočeka nemačke kancelarke u odlasku, Angele Merkel.

Beograd i Srbija ne pamte ponizniji, nedostojniji i bljutaviji prijem jednog, kroz mesec dana bivšeg, državnika u svojoj istoriji.

Tako je Angela u sred Beograda razmenjivala nežne poglede sa nedostojnim predsednikom Srbije i tvrdila da je Nemačka veoma zainteresovana za eksploataciju litijuma, ali u Srbiji, a ne u Nemačkoj koja ima višestruko veće zalihe ove rude.

O katastrofalnom stanju ljudskih prava, progonu svih neistomišljenika, uništenim institucijama, poniženom parlamentu, čemernijem nego li onaj svojevremeno zapaljeni Rajhstag i ličnom režimu samo jednog čoveka, nije ni reč prozborila.

Pitamo Aleksandra Vučića, nedostojnog predsednika Srbije, posmatrajući od jutros Beograd, da li nam valja, na današnji dan, pored srpske, na sve prozore da okačimo i nemačku zastavu?

Možda je to zato što je današnji Beograd, sa sve nemačkim zastavama u još dva najveća srpska grada, podseća na nekadašnji Berlin, a možda zato što je došla u posetu onom kog je i dovela na vlast u Srbiji.

A on joj je sve, za uzvrat, učinio: Briselski sporazum, integracija Srba u institucije tzv. Kosova, uključujući u učešće u kosovskoj Vladi, pozivni telefonski broj za tzv. Kosovo, nezavisni elektroenergetski sistem.

Za uzvrat, dobio je posetu skoro umirovljene Angele koja je, što se ističe kao veliki uspeh, i prespavala u Beogradu.

Sledstveno ovome, pitamo Aleksandra Vučića, nedostojnog predsednika Srbije, posmatrajući od jutros Beograd, da li nam valja, na današnji dan, pored srpske, na sve prozore da okačimo i nemačku zastavu?

(NSPM)