Покрет „Црно на бело“: Београд и Србија не памте понизнији и недостојнији пријем од Вучићевог дочека Ангеле Меркел

Покрет "Црно на бело - за праведну Србију" на данашњи дан се са поносом сећа највеће победе у Великом рату, 15. септембра 1918. године.

Српска војска је остварила прву савезничку победу на Церу 1914. а потом и пресудну победу за исход Великог рата, пробивши Солунски фронт.

Аустроугарски, немачки и бугарски војници су поклекли тада пред пробојем јуначке српске војске, која је након албанске голготе и крфске Плаве гробнице, смогла снаге за овај херојски чин. Још се ори бојним солунском фронтом ужаснути крик непријатељске војске "Беште, живи, ево их долазе мртви!".

У сред нашег главног града, 15. септембра, 2021., уз српску, вијори се (и то као прва у редоследу) 100 метара дуга застава државе окупатора у оба светска рата

У дану, када је владајући режим овај велики догађај ставио у службу своје пропаганде, кроз обележавање нечега што су именовали Даном српског јединства, слободе и националне заставе и позвали на истицање српске заставе, у сред нашег главног града, 15. септембра, 2021., уз српску, вијори се (и то као прва у редоследу) 100 метара дуга застава државе окупатора у оба светска рата, оба пута поражене силе.

Не можемо а да се не запитамо чију заставу данас славимо?

Ово је последица једног слугерањског и квинслишког дочека немачке канцеларке у одласку, Ангеле Меркел.

Београд и Србија не памте понизнији, недостојнији и бљутавији пријем једног, кроз месец дана бившег, државника у својој историји.

Тако је Ангела у сред Београда размењивала нежне погледе са недостојним председником Србије и тврдила да је Немачка веома заинтересована за експлоатацију литијума, али у Србији, а не у Немачкој која има вишеструко веће залихе ове руде.

О катастрофалном стању људских права, прогону свих неистомишљеника, уништеним институцијама, пониженом парламенту, чемернијем него ли онај својевремено запаљени Рајхстаг и личном режиму само једног човека, није ни реч прозборила.

Питамо Александра Вучића, недостојног председника Србије, посматрајући од јутрос Београд, да ли нам ваља, на данашњи дан, поред српске, на све прозоре да окачимо и немачку заставу?

Можда је то зато што је данашњи Београд, са све немачким заставама у још два највећа српска града, подсећа на некадашњи Берлин, а можда зато што је дошла у посету оном ког је и довела на власт у Србији.

А он јој је све, за узврат, учинио: Бриселски споразум, интеграција Срба у институције тзв. Косова, укључујући у учешће у косовској Влади, позивни телефонски број за тзв. Косово, независни електроенергетски систем.

За узврат, добио је посету скоро умировљене Ангеле која је, што се истиче као велики успех, и преспавала у Београду.

Следствено овоме, питамо Александра Вучића, недостојног председника Србије, посматрајући од јутрос Београд, да ли нам ваља, на данашњи дан, поред српске, на све прозоре да окачимо и немачку заставу?

(НСПМ)