субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Почело уклањање касетних бомби на југу Србије
Хроника

Почело уклањање касетних бомби на југу Србије

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 09. јун 2011.

Дванаест година после бомбардовања, почело је уклањање мина и бомби на подручју Прешева. Чишћење ће трајати три године, а то ће Србију коштати 15 милиона евра.

Центар за разминирање Србије урадио је пројекат за уклањање касетне муниције и авио-бомби са подручја Прешева, Бујановца и Куршумлије који ће трајати три године. Уклањање бомби почело у селу Буштрање код Прешева.

Од касетне муниције која је остала на терену после бомбардовања страдао је дечак, а повређено је још четворо мештана. На њиховим њивама и поред путева мине се налазе већ дванаест година.

"Они су узели касетну бомбу", присећа се Сејди Амини, "па су ударили једну у другу и експлодирало је..." Наип Рустеми је био тамо: "Ударим други пут, када бацим земљу, видим касетна бомба, тада сам побегао."

Касетна бомба, тешка 1.200 грама, пада из авиона и, уколико не експлодира, зарива се у земљу. Има их и на дубини и до пола метра.

"Са било које бомбе, мине, скинете упаљач и учините је безопасном", објашњава Петар Михајловић, директор Центра за разминирање, "за касетне бомбе то је немогуће, јер је конструисана да детонира на више начина."

У Буштрању, на 400 метара од школе, терен чисти тридесет деминера. Поштују процедуру, правила безбедног растојања. Када детектују метални предмет обележе подручје.

"Крене са ископавањима много раније, рецимо 10 цм, по стандардима", објашњава поступак Саша Јеличић, шеф градилишта, "да би на само средство на које га детектор упозори дошао са бочне стране. "

Касетне бомбе су хуманитарни проблем

Припремајући терен, оперативци су пронашли 26 касетних бомби.

За чишћење заосталих мина и пројектила бачених 1999. године, Норвешка народна помоћ издвојила је 3,5 милиона евра.  

"Проблем је хуманитаран", каже регионални директор Норвешке народне помоћи Емил Јеремић, "површине остају миниране годинама након што оружје утихне."

Конвенцију о забрани касетне муниције потписало је 108 земаља. Не и Србија.

Његова екселенција амбасадор Норвешке Нилс Рагнар Камсваг пружа пуну подршку нашој Влади: "Србија је била један од наших главних партнера на овом пројекту, желим да подржим Владу да потпише Конвенцију."

За чишћење свих локација у Србији од касетних бомби потребно је 15 милиона евра, толико и за немачку ратну флоту у Ђердапској клисури. Уклањање 64 авио-бомбе са 44 локације кошта 20 милиона евра.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер