петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Побједа: Амфилохије заказао сусрет са лидерима црногорске опозиције за 3. септембар
Хроника

Побједа: Амфилохије заказао сусрет са лидерима црногорске опозиције за 3. септембар

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 29. август 2015.

Митрополит црногорско приморски Српске православне цркве Амфилохије Радовић заказао је за четвртак, 3. септембар, разговоре са већином лидера опозиције о Нацрту закона о слободи вјероисповијести, сазнаје Побједа од више извора из опозиције.

Позив је, према сазнањима тог листа, упућен лидеру Социјалистичке народне партије Срђану Милићу, Нове српске демократије Андрији Мандићу, лидерима Демократске народне партије Милану Кнежевићу и Предрагу Булатовићу. Позив је преко Нове српске демократије упућен и предсједнику Покрета за промјене Небојши Медојевићу. Митрополит Амфилохије је на састанак позвао и једног од лидера Демоса, Горана Даниловића као и лидера Демократске Црне Горе Алексу Бечића. Интересантно је да је изостао позив лидеру Демоса Миодрагу Лекићу, коме је од бивших страначких колега - док се налазио на челу Демократског фронта - приговарано да се није састајао са митрополитом Амфилохијем.

Побједи је из опозиције потврђено да је стигао позив митрополита, али нијесу жељели да износе више детаља.

Нацртом закона о слободи вјероисповијести који је критикован од стране Српске православнецркве предвиђено је да се територијална конфигурација вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори не може простирати ван Црне Горе.

- Сједиште вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори мора бити у Црној Гори - наводи се у предлогу који је припремило Министарство за људска и мањинска права.

У нацрту такође стоји да вјерска заједница, односно организациони дио вјерске заједнице чије је сједиште у иностранству стичу својство правног лица уписом у регистар вјерских заједница, што је одредба која је највише критикована од стране СПЦ. Тим документом предвиђено је да се назив вјерске заједнице који се мора разликовати од назива других вјерских заједница и не смије садржати службени назив друге државе и њена обиљежја, што је у СПЦ протумачено као позив на рат са, како су казали, православном црквом.

Уколико овакав закон добије подршку парламентараца, држава би добила право да санкционише вјерске заједнице у случајевима ако злоупотријебе слободу вјероисповијести против правног поретка Црне Горе, а држава би могла да одузима црквену имовину.

Митрополија црногорско приморска раније је саопштила да Нацрт закона о слободи вјероисповијести треба одбацити, како због нетранспарентног и дискриминаторног начина његове припреме, тако и због бројних неуставних одредаба којим се атакује на слободу вјероисповијести и друга зајемчена људска права, а посебно на унутрашњу аутономију цркве и вјерских заједница. СПЦ је истовремено запријетила да ће црква свим легалним и легитимним средствима бранити своја вјековна права од, како су истакли, агресивног правног насиља које се на овакав начин покреће од стране Министарства за људска и мањинска права.

Побједа подсјећа да, иако је у посљедње вријеме често давао запаљиве политичке изјаве, противећи се чланству Црне Горе у НАТО, али и у Европску унију, митрополит СПЦ током протекле деценије није окупљао лидере опозиције. Посљедњи пут то је било уочи референдума о обнови државности, када је разговарао са лидерима тадашњег блока за заједничку државу. Састанак је тада организован у манастиру у околини Подгорице, али се митрополит није директно мијешао у референдумски процес. Амфилохије је двије године касније и учествовао на митингу просрпских партија организованом због признања независности Косова.

(Побједа) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер