петак, 14. децембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Питер Берген: Војни удари САД у Сирији покренули многа питања, нејасно је каква је тачно америчка политика када је Сирија у питању
Хроника

Питер Берген: Војни удари САД у Сирији покренули многа питања, нејасно је каква је тачно америчка политика када је Сирија у питању

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 16. април 2018.

 Вашингтон -- Амерички војни удари у Сирији покренули су многа питања, пише политички аналитичар Питер Берген за ЦНН.

Како је рекао, прво, али и оно што је најважније, поставља се питање каква је тачно америчка политика када је Сирија у питању.

Председник САД Доналд Трамп пре две недеље у говору у Охају рекао је да ће Америка војску повући из Сирије ускоро. Међутим, сада је наредио бомбардовање.

“Која је онда политика Трампове администрације? Да ли је то да сиријски лидер Башар ел Асад мора да оде, што је и била политика САД у првим годинама сиријског рата и у току власти Барака Обаме? Да ли једноставно постоји само црвена линија када је у питању Асадово коришћење хемијског оружја и ништа више?“, пише Берген. 

Одговор је, како каже, нејасан. Када је Трамп објавио да је дошло до удара на Сирију у петак, председник је нагласио ово друго, међутим амбасадорка САД у УН Ники Хејли навела је раније да политичког решења за Сирију нема док је Асад на власти. 

Са друге стране, како пише Берген, поставља се питање да ли Трампова администрација има намеру да заштити сиријске цивиле у рату који је уништио већи део земље протеклих седам година. 

“Скоро пола милиона Сиријаца умрло је у рату, од чега је само мали број њих погинуо у нападу хемијским оружјем. Трамп је још у кампањи говорио о стварању ’безбедних зона’ за цивиле. Да ли је онда следећа Трампова станица стварање таквих зона? Како би оне функционисале? Оне би подразумевале и зоне забране летова, а опет њихово стварање је компликовано због чињенице да велики број руских летелица прелеће Сирију“, пише он. 

Трећа ствар је, како каже, могућност да Трамп промени своје мишљење о сиријским избеглицама. С обзиром на хемијски напад, можда ће Трамп променити политику када је у питању улазак избеглица у САД. 

Тренутно је снази забрана улазака сиријских избеглица у САД, упркос чињеници да су у већини жене и деца. 

Поставља се питање да ли напади представљају прекретницу између Трампа и Русије. Трамп је у петак био прилично оштар те је упитао Русију: “Каква нација жели да буде повезана са масовним убицом мушкараца, жена и деце?“ 

Такође, поставља се питање и легалности. Нападе није одобрио Конгрес, али ипак Трамп се труди да утицај Конгреса у оваквим случајевима сведе на минимум.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер