.jpg)
| Хроника | |||
Петро Порошенко: Украјина има кључну улогу у борби против Русије на источној граници НАТО |
 |
 |
 |
| уторак, 25. септембар 2018. | |
|
Председник Украјине Петро Порошенко изјавио је да Украјина има кључну улогу у борби против Русије на источној граници НАТО-а. Председник Украјине изјавио је у интервјуу за „Рајнише пост“ да „оптимистичан и снажан духом“ украјински народ „штити источно крило НАТО-а“ од Русије.
„Тренутно трошимо шест одсто БДП-а на војску, и ја сматрам да тиме фактички већ данас играмо важну улогу у борби против Русије на источном крилу НАТО-а. Притом се боримо не само за себе, већ и за Европу, демократију, слободу, Запад и западне вредности“, истакао је Порошенко. Осим тога, украјински лидер је напоменуо да први пут у „тристогодишњој историји Украјине“ већина становништва подржава приступ Украјине НАТО-у и ЕУ, а главни разлог за то су поступци Русије. „И ко је допринео овој промени расположења? Путин! Он нас је ујединио. Ако се Русија више не придржава међународног поретка и међународног права, онда је за нас Северноатлантска алијанса једина гаранција опстанка“, нагласио је Порошенко. Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против народних република Доњецка и Луганска, које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким. Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре. Кијев је више пута оптуживао Москву за мешање у послове Украјине. Русија то негира и такве оптужбе назива неприхватљивим. Москва је више пута изјављивала да није страна унутрашњег украјинског сукоба и да је заинтересована да Украјина превазиђе политичку и економску кризу. (Спутник) |
Остали чланци у рубрици
- Вучић на Пинку: Отпор резолуцији о Сребреници у УН све већи, наша борба траје и неће бити лака, видећемо ту ко је пријатељ, а ко непријатељ Срба и Србије. Наредних година очекујемо огроман новац из наменске индустрије
- Демократска странка: Апелујемо да коалиција „Србија против насиља“ донесе јединствен став о изборима 2. јуна
- Уставни суд Хрватске: Председник Зоран Милановић не може да буде ни премијер, ни кандидат за мандатара за састав Владе
- Сергеј Лавров: Русија неће обустављати борбена дејства, чак и ако почну преговори са Украјином. Инсистирање да се „Русији нанесе стратешки пораз“ показује агонију и хистерију Запада
- Петер Стано: Бриселски споразум je обавеза. Сви постигнути споразуми у оквиру дијалога Београда и Приштине морају се спровести, како када је реч о ранијим споразумима, као што је Бриселски, тако и када је реч о Охридском споразуму
- Раша Недељков: Спајањем локалних избора 2. јуна малициозна миграција бирача се делимично амортизује, али не у потпуности - јер и даље постоји 65 општина из којих могу да се пребацују бирачи
- Вилијам Бернс, директор ЦИА: Постоји реалан ризик да би Украјина могла да изгуби рат од Русије до краја 2024. године
- Александар Вучић о Бриселском споразуму: Једанаест година правдања и нерада и неиспуњавања онога што су потписали Београд и Приштина, али и Брисел и ЕУ
- „Радар“: Брат осумњиченог за убиство мале Данке умро је од последица батинања у полицијској станици у Бору, а не „природном смрћу“
- Милош Јовановић: Исувише касно да се испуне елементарни услови за поштене изборе 2. Јуна. Што се мене тиче, и даље је на снази последњи захтев опозиције да се испуне услови и избори одрже на јесен
Анкета
Република Српска: Стање и перспективе
