Петар Искендеров: Косово - испраћај скандалозне политичке године

На захваћеном скандалима Балкану улазак у нову политичку годину сада је попримио неочекивани подтекст. Јануарској седници Парламентарне скупштине Савета Европе предстоји да размотри проблем Косова и данас тешко ко са сигурношћу може предвидети у ком ће правцу кренути дискусије и какву ће то резолуцију усвојити посланици.

Одмах након извештаја експерта Савета Европе Дика Мартија о умешаности актуелног косовског премијера Хашима Тачија у трговину људским органима и друге тешке злочине, ништа мање бомбастичне оптужбе обелоданила су средства за масовно информисање Србије. Према тврђењу београдског листа „Политика“, која се позива на изворе у српским специјалним службама, на челу мреже шверцера оружја на Косову крајем 1990-их година налазио се нико други до актуелни шеф владе Албаније Сали Бериша. „Српско тужилаштво располаже изјавама четворице косовских Абанаца, који тврде да су они куповали оружје у кући Сали Берише у селу Прифч недалеко од Тропоје на северу Албаније“ – пише издање. Као што је познато, северноалбански округ Тропоја је завичај „неуништивог“ албанског лидера, а становништво тих региона историјски има тесне родовско-племенске везе са косовским Албанцима. „У предмету под бројем 33-08 стоји, да се центар за куповину оружја налазио у кући Сали Берише у селу Прифч, недалеко од границе са Косовом“ – наставља „Политика“. Ова информација добијена је од бивших припадника „Ослободилачке војске Косова“ из градова Ђаковица, Дечани, Призрен и Глођане, које су ухапсиле српске специјалне службе. Они су посведочили да су лично у кући Берише добијали оружје за вођење рата на Косову. И паре за куповину тог оружја слао им је централни штаб ОВК из Швајцарске који је у току 1998-1999 године слао паре преко албанског фонда „Отаџбина зове“.[1]

О постојању у Северној Албанији тајних кампова за обуку бојовника „Ослободилачке војске Косова“ саопштавала је још 1998-1999. године „Међународна кризна група“. А сем тога, у тој истој Северној Албанији (20 километара јужно од градића Бурел), према сведочењу бившег Главног тужиоца Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Карле дел Понте, налази се и злогласна „жута кућа“ – место илегалног одузимања људских органа: „У тој жутој згради откривена је својеврсна хируршка клиника, лекари су вадили унутрашње органе заробљеника, преко аеродрома Ринас у Тирани ти органи су допремани у иностране клинике и пресађивани пацијентима, који су били спремни да плате такве операције“.[2] Према подацима српских специјалних служби Сали Бериша је непосредно умешан и у ту работу албанских сепаратиста Косова. 2008. године бивши теренски командир ОВК и бивши премијер Косова Рамуш Харадинај се одмах након ослобађања из притворске јединице Хашког трибунала састао са Леком Зогуом, сином последњег краља Албаније, и замолио га да убеди Беришу да уништи своју документацију, која се односи на киднаповања људи и њихово пребацивање на територију Албаније. Од 15. до 25. септембра 2008. године са Беришом је одговарајуће преговоре водио и Хашим Тачи. Пошто је Дику Мартију за време његове недавне посете Албанији саопштено о томе да не постоје одговарајући документи - по свој прилици је мисија Леке Зогуа и Хашима Тачија била успешна. Разоткривају се и чињенице које показују да је Бериша ситуирао војне и медицинске „операције“ ОВК – путем припадајућих му рачуна у европским банкама. „Постоје индикације да су неки од тих рачуна коришћени за финансирање операција, скопчаних са трговином људским органима“ – наводи „Политика“.

А друго српско издање “Блиц“ је позвало Хашки трибунал да се позабави бившим шефом Мисије ОУН на Косову Сореном Јенсен-Петерсоном, који се налазио на тој функцији у периоду 2004–2006. године. По његовим подацима, Данац је сакрио извештај који му је поднет о „црној трансплантологији“, који су припремили експерти Хашког тибунала „Ми очекујемо да ће Међународни кривични трибунал за бившу Југославију почети истрагу против званичних личности Мисије ОУН за питања привремене администрације на Косову у то време, због непоштовања Трибунала“ – цитира лист српског министра задуженог за сарадњу са Хашким трибуналом, Расима Љајића.[3] С тим у вези треба подсетити да се за време своје „делатности“ на Косову господин Јенсен–Петерсен прославио тиме, што је једног од главешина ОВК Рамуша Харадинаја назвао својим „пријатељем“ и човеком „динамичног руковођења, чврстих уверења и погледа“.[4]

Какав може бити наставак скандала, који незадрживо поприма нове обрте? Разуме се да и Сали Бериша и Хашим Тачи резигнирано одбацују све оптужбе. Премијер Албаније означио их је „расистичком клеветом, која је део антиалбанске хистерије, којом диригује Дик Марти“. Његов актуелни косовски колега отишао је још и даље и прогласио извештај Дика Мартија „политичким памфлетом, припремљеним у Србији уз благослов Русије“. Међутим, какав облик ће попримити даља истрага, и хоће ли је и уопште бити, као и каква ће међународно-правна „машинерија“ бити стављена у функцију, директно зависи од низа фактора – почев од расположења у посланичком корпусу ПССЕ и другим међународним институцијама, па до ситуације у Еврропској унији - чији грађани имају право да поставе свом руководству питање о целисходности даљег финансирања власти у Приштини. Сали Бериша је већ предложио да таква „машинерија“ треба да буде Хашки трибунал – очигледно рачунајући на његову традиционалну антисрпску усмереност.[5] Међутим, у резерви светске заједнице постоји још и Међународни кривични суд ОУН, који се по традицији бави најмонструознијим злочинима савременог света, који се врше у афричким џунглама и које у понечему веома подсећају на Косово.

А само пре неколико месеци светски медији су, уз ретке изузетке, сликали искључиво допадљиве слике оног што се збива на Косову и око њега. Након што је у јулу Међународни суд ОУН одлучио да усвајање декларације о независности Косова „не крши темељно међународно право“, САД и Европска унија су своју „косовску партију“ скоро евидентирали као добијену и латили се посла да хитно организују преговоре између Србије и косовских власти, не би ли таквим путем постигли признање Приштине од стране Београда.

Постоје разне верзије о томе зашто је у датој ситуацији ПССЕ одлучила да наступи са оптужбама без преседана против косовских власти. Најуверљивијим се чини покушај Запада да таквим путем уклони са политичке сцене Косова Хашима Тачија као превише самосталног и истовремено сасвим већ неприхватљивог за Србију руководиоца. Другим речима, жртвовавши једну фигуру, да „косовску партију“ приведу победоносном финалу. Међутим, било како било, тек талас који се подигао биће тешко зауставити. Дик Марти је у свом извештају рекао главно – не толико о улози самих премијера Косова и Албаније, колико о постојању на Балкану под параваном ОУН, ЕУ и НАТО организоване етничке албанске криминалне мреже, која се бави шверцом оружја, наркотика и људских органа. А та мрежа је директна опасност не само за Србе, него и за све Европљане, па чак и Американце.

(Фонд стратешке културе, 30.12.2010)

[1] Политика, 27.12.2010.

[2] Дел Понте К. Лов: ја и ратни злочинци М., 2008. С.455.

[3] Blic, 26.12.2010.

[4] Двоструки стандарди у заштити права човека: случај професора Шешеља, 2009. C.164.

[5] The Independent, 23.12.2010.