Пензионисани амерички генерал: Анкара покушава да оствари своје интересе у Сирији а не сарађује са НАТО – турско рушење рускго авиона неће бити задња провокација

На Западу доминирају две верзије узрока рушења руског бомбардера "Су-24" изнад границе Турска-Сирија - док један број експерата тврди да је посреди био самостални потез Турске, други сматрају да је шеф државе Реџеп Тајип Ердоган само извршио неформално наређење Вашингтона.

Пензионисани амерички генерал Пол Велили сматра да Анкара у сиријском сукобу настоји да оствари своје интересе и притом не сарађује са НАТО савезом и оцењује да турско рушење руског бомбардера сигурно неће бити њихов последњи провокативни чин и зато заговара избацивање Турске из НАТО савеза.

Велили тврди да напад на руски војни авион нема никакве везе са одбраном турских граница, већ да је Турска то учинила да би Русији показала да је доминантна сила у регији и да неће попустити у вези са овим питањем.

"Турска је једнострано донела одлуку о рушењу руског војног авиона и тиме показала да се не жели саветовати са остатком НАТО савеза. То је већ дуже време политика Анкаре", наводи Велили.

Међутим, део аналитичара упозорава да се тако озбиљна ствар као што је ракетирање авиона једне нуклеарне силе изнад простора који је сада епицентар светских дешавања не може десити самовољно.

Они сматрају да је турски лидер добио "инструкције" најјачих западних сила, без неког претходног самита НАТО пакта, да искуша реаговање Русије, и да је Ердоган само имао улогу "жртвеног јагњета".

Турско обарање руског бомбардера "Су-24" био је прави напад, а не онај из предострожности, страха или одбране, на шта упућују сви детаљи.

Анкара је јавно након обарања авиона поручила Москви да ће то опет учинити и да је имала право на то, али има оцена да се Ердоган никад не би усудио да тако наступи да иза себе нема НАТО и САД.

Реч је о ратном чину "путем посредника", у овом случају Турске, или Украјинаца или Саудијаца у Јемену - сви они на неки начин служе глобалним интересима најјачих западних сила према Русији.

Русија је, додуше, одговорила пребацивањем свог најјачег противваздушног система "С-400" у Сирију, односно у своју базу код Латакије.

Сада су актуелна два питања - да ли ће НАТО и Запад покушати да тестирају и овај систем да би проверили колико је заиста добар и ко ће бити "жртвено јагње", односно ко ће да прими контраудар на себе?

(Срна)