уторак, 31. март 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Павле Петровић: Тренутно из Србије емигрира око један одсто радно способног становништва годишње и тај тренд се погоршава, губимо највредније људске ресурсе
Хроника

Павле Петровић: Тренутно из Србије емигрира око један одсто радно способног становништва годишње и тај тренд се погоршава, губимо највредније људске ресурсе

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 27. фебруар 2020.

 Тренутно из Србије у Западну Европу емигрира око један одсто радно способног становништва годишње и тај тренд се погоршава, а једини ефикасан пут којим се може ићи ка смањењу емиграција из земље је јачање институција и спровођење структурних реформи, оценио је председник Фискалног савета Србије Павле Петровић.

"Повећање зарада, чак и уколико би било екстремно снажно, не може да има пресудну улогу у смањењу емиграција. Главни проблем спорог привредног раста су неуређени фундаменти друштва. Кључна препорука коју Фискални савет даје Влади је да постави добре темеље. Нема назнака да се Србија заиста реформише и модернизује. Због изостанка реформи Србија је увек међу најлошије оцењеним европским земљама кад се мере квалитет јавних услуга, развијеност институција и опште функционисање државе", рекао је Петровић за "Недељник".

Он је указао да привредни раст угрожавају корупција и недовољна владавина права, а однедавно и све веће исељавање младих и квалификованих људи.

"Србија губи највредније људске ресурсе и то јој угрожава економску перспективу и представља велики фискални изазов, јер неће бити довољно младих продуктивних људи да финансирају пензијски систем и повећане трошкове здравства. Повећање зарада, финансијски стимуланси младим стручњацима и изградња јефтиних станова нису пресудни у смањењу емиграција из Србије. Али, ако Србија у наредним годинама достигне институционалне стандарде који су уобичајени у земљама централне и источне Европе, тренд раста емиграција би се преокренуо и смањио за 10-15 одсто у односу на садашњи ниво", рекао је Петровић.

По његовим речима, растерећење привреде подстакло би привредни раст и тако повећало животни стандард свих становника Србије, а повећање инвестиција, пре свега у комуналну инфраструктуру, такође би дало подстицај привредном расту, али би и непосредно побољшало квалитет живота и здравље грађана, јер је Србија једна од најзагађенијих европских земаља.

"Уместо тога, Влада је средства потрошила на прекомерно повећање плата у јавном сектору од скоро 10 одсто, чиме је нарушено и једно од основних правила уређених јавних финансија – да плате у јавном сектору не расту брже од раста привреде", рекао је Петровић.

Додао је да је Србија због изостанка реформи увек међу најлошије оцењеним европским земљама кад год се мере квалитет јавних услуга, развијеност институција и опште функционисање државе, а што је још горе, у неким важним областима дошло је и до назадовања.

"Анализе које смо спровели показују да привредни раст Србије систематски највише успоравају висока корупција и недовољна владавина права. Приватни сектор због високе корупције улаже новац у канале који ће му омогућити добијање привилегованог положаја на тржишту уместо да средства усмерава у освајање нових технологија, куповину савремене опреме, обуку запослених. Слично томе, домаћи приватни сектор није стимулисан да инвестира у земљи у којој владавина права није на одговарајућем нивоу и не штите се ефикасно уговорне обавезе приликом обављања пословних активности", указао је председник Фискалног савета.

Како је навео, да је управо ово највећа кочница бржем привредном расту доста убедљиво показује и податак да у Србији најмање инвестирају мала и средња предузећа домаћег приватног сектора – која највише зависе од домаћег тржишта и амбијента.

"Овај проблем немају толико велика предузећа и предузећа у страном власништву јер више производе за извоз и, по свему судећи, имају бољу правну заштиту. Тако долазимо да неуобичајене ситуације да Србија предњачи у региону у привлачењу страних директних инвестиција (СДИ), а да су јој и поред тога укупне инвестиције мале, јер због велике корупције и недовољног нивоа владавине права не инвестирају домаћа мала и средња предузећа на којима би требало да почива привредни раст", казао је Петровић.

На питање да ли је могуче да се проблем емиграције реши када Србија буде имала обећану просечну плату од 900 евра он је рекао да се то неће огодити "ни изблиза, чак ни када би то обећање био кредибилно".

"Хрватска на пример већ сад има просечну плату од скоро 900 евра, а и даље има огроман проблем емиграције становништва. Сличан пример може бити и Румунија у којој у последњих пет година плате веома снажно расту (преко 10 одсто годишње) и сада су премашиле 700 евра, а емиграције не само што се у претходних пет година нису умањиле већ су из године у годину све веће. Дакле, постоје још јачи чиниоци од висине плате који подстичу исељавање становништва у Западну Европу. Ми смо економетријски анализирали податке о емиграцијама за све земље ЦИЕ укључујући и Србију и показали да на исељавање становника највише утиче то колико је добро држава уређена", рекао је Петровић.

"Емиграција младог и квалификованог становништва Србије додатно ће да порасте у наредних пет година за 20-30 одсто чак и уз релативно висок раст БДП-а од четири одсто. Међутим, уколико Србија у наредним годинама достигне институционалне стандарде који су уобичајени у Централној и Источној Европи тренд раста емиграција би се преокренуо и смањио за 10-15 одсто у односу на садашњи ниво. Дакле, једини ефикасан пут којим се може ићи ка смањењу емиграција из земље је јачање институција и спровођење структурних реформи (здравство, школство и друго)", рекао је Петровић.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер