Хроника

Парламентарни избори у Бугарској: Према прелиминарним резултатима, странка „ГЕРБ“ Бојка Борисова освојила је између 23 и 25% гласова. Друга је странка „Настављамо промену“ премијера Кирила Петкова, која има од 19 до 20%

Штампа
понедељак, 03. октобар 2022.

Прелиминарни резултати парламентарних избора у Бугарској показују да је конзервативна странка ГЕРБ бившег премијера Бојка Борисова освојила највише гласова, али аналитичари указују да је мало вероватно да ће то извести земљу из периода најгоре политичке нестабилности од пада комунизма.

Према пројекацијама и излазним анкетама на изборима одржаним у недељу, ГЕРБ је освојио између 23 и 25 одсто гласова.

Ово су четврти парламентарни избори у Бугарској у последњих 18 месеци, а ГЕРБ је у кампањи обећао да ће вратити стабилност у земљу коју је погодила инфлација и последице економске кризе изазване руском инвазијом на Украјину.

Ипак, 63-годишњи политички ветеран Борисов, који је до сада у три наврата био премијер, суочиће се са тешким задатком проналажења коалиционог партнера за нову владу, наводи агенција Ројтерс.

Друго место иза ГЕРБ-а са 19 до 20 одсто гласова освојила је странка центра Настављамо промену коју предводи доскорашњи премијер Кирил Петков.

Док је на претходним изборима у новембру 2021. већина странака као приоритет наводила борбу против корупције, ове године су политички такмаци били усредсређени на економске проблеме становништва.

Бугарска, најсиромашнија држава Европске уније, бори се се годишњом стопом инфлације од скоро 20 одсто.

Изборе у недељу обележио је и мањак политичког ентузијазма, а до 16 сати гласало је само 25 одсто бирача.

„Мање зло

Балканска држава муку мучи са политичком нестабилношћу од почетк прошле године када је ГЕРБ изгубио власт после масовних протеста против корупције.

Кирил Петков, ривал Бојка Борисова, апеловао је на бираче да дозволе његовој влади да настави борбу против корупције.

Овај бизнисмен који је дипломирао на америчком Харварду, на велика врата је 2021. Закорачио на бугарску политичку сцену, али је његова влада трајала само седам месеци пре него што јој је у скупштини изгласано неповерење.

„Ситуација је иста као и после прошлих избора, а можда чак и компликованија“, казао је Данијел Смилов из Центра за либерлане стратегије у изјави за телевизију БТВ.

„Коалиције које су биле могуће прошли пут, сада више нису“, додао је он алудирајући на разлаз Петкова са некадашњим савезницима.

Његова влада је подигла пензије у претходном периоду, Петков је рекао и да му је циљ повећање просечне плате у Бугарској која сада износи око 870 евра.

Он је у недељу признао пораз на изборима, рекавши да су „бирачи дали ГЕРБ-у мандат да формира владу“.

Петков је поновио обећање да неће улазити у коалицију са странком Бојка Борисова и истакао да ће постављати питање за сваки потрошени лев.

Борисов се бирачи представио као „политичар са највише искуства“, а стално је истицао важност чланства у ЕУ и НАТО.

„Потребан нам је искусан човек у овим тешким временима“, рекао је за Ројтерс 62-годишњи Богомил Груев из Софије после гласања.

„Можемо Бојку да замеримо неке ствари, али он је мање зло“.

Рада Минчева, 47-годишња медицинска сестра, похвалила је способност Борисова да маневрише између западних и руских интереса.

„Нама је рат веома близу, боље да никога не провоцирамо“, навела је она.

Изоловани Борисов

Борисов је рекао да је отворен за разговоре са свима о формирању владе због стабилности усред рата у Украјини и страха људи од раста инфлације.

„За нас је важно да превлада разум“, рекао је он раније у недељу.

„Верујте ми, тренутно сам најдобронамернија и најотворенија особа према свим странама.

Међутим, аналитичар Новог бугарског универзитета Антони Тодоров био је скептичан у погледу шанси да ГЕРБ буде у позицији да формира стабилну коалицију.

„Не верујем да би ГЕРБ, који је веома изолован, могао да се врати на власт“, рекао је Тодоров.

Дуготрајна политичка нестабилност оставила је Бугарску да се бори са реформама и омета привредни раст.

Опције Борисова за коалиционе партнере изгледа да су ограничене на партију турске мањине, за коју се предвиђа да је освојила око 15 одсто гласова, и две проруске странке.

Предвиђа се да ће те две странке, Препород и Бугарски напредак, освојити укупно око 15 одсто гласова.

Иако је чланица ЕУ и НАТО, Бугарска има јаке историјске, културне и привредне везе са Русијом.

(Би-Би-Си)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]