Панелисти „Националног конвента о ЕУ“: Француско-немачки споразум је међукорак до званичног признања Косова од стране Србије и треба да омогући да Словачка, Грчка и Румунија признају Косово

Панелисти Радне групе Националног конвента о Европској унији за Поглавље 35 закључили су данас у Београду да потписивање француско-немачког споразума не би био финални договор нормализације односа Београда и Приштине, већ је то међукорак до захтева за званичним признањем Косова од стране Србије.

Координатор радне групе, Драгиша Мијачић, изјавио је да у предлогу тог споразума види четири принципа: "први је налажење решења која гарантују безбедност и просперитет Срба на Косову, други јачање поверења између Албанаца и Срба, затим привредна сарадња и развој инфраструктуре, а четврти принцип ЕУ је перспектива Србије и Косова".

Миљачић је у панел-дискусији "Немачко-француски предлог споразума о нормализацији много буке (ни) око чега?!" рекао да споразум треба да буде међукорак, док ће се коначни споразум о нормализацији вероватно формализовати кроз улазак Србије у ЕУ када ће бити захтевано и званично признање Косова.

"Споразум треба да створи услове за признање Косова од стране три државе чланица ЕУ које то још нису учиниле Словачка, Грчка и Румунија", док, како је рекао, не зна се како ће реаговати Шпанија и Кипар.

Уз то, како је наставио, споразум "има за циљ да извуче Србију из клијантелистичког односа са Русијом пре свега у контексту давања гаранција за вето у Генералној скупштини Уједињених нација".

Директор Центра за међународне и безбедносне послове Игор Новаковић изјавио је на панелу у Медија центру да је основна сврха споразума да "у потпуности деескализира ситуацију" измедју Београда и Приштине док траје рат у Украјини и да омогући неким државама да промене мишљење о статусу Косова.

"Нисам сигуран да ће три државе моментално признати Косово и самим тим овај споразум није гаранција да ће све разрешити. Споразум деескалира ситуацију и води ка новом дијалогу. Интересантно је да се ЗСО у њему не спомиње и да је на неки начин то питање одвојено од самог наставка дијалога", рекао је он.

Он је рекао да није сигуран да ће до потписивања тог споразума доћи јер косовски премијер Аљбин Курти "није спреман то да прихвати" формирање ЗСО због чега може доћи до велике кризе и зато што политичка елита у Приштини жели да се Србија обавеже да ће признати Косово као услов за даљи дијалог.

Координатор Фондације БФПЕ, Стефан Владисављев, изјавио је да треба веровати да постоје политички притисци на Србију да прихвати споразум и да се више не може говорити о нечему што Београд може да додатно добије, већ само о томе шта му може бити одузето.

"Више нема простора за превише преговорима. Чини се да позиција Србије у неким будућим преговорима може само бити лошија. Неколико је фактора за то, а то је геополитички контекст и жеља да се деескалира свака могућност сукоба у Европи и неопредељење Србије да уведе санкције Русије, већ да остане неутрална", рекао је он.

Он је додао да је процес евроинтеграција држава постао један од алата којим се решавају нека спорна питања на простору Западног Балкана и да оставља "зебњу" око тога шта ће бити оквир тог процеса за Србију и друге државе бити и да очекује смањење подршке процесу уласка у ЕУ од стране грађана.

Новинарка Н1 Соња Соврлић изјавила је да је "дуг пут" до потписивања француско-немачког споразума јер прво мора да додје до враћања Срба у косовске институције, да се одрже избори на Косову у априлу, а то су процеси који могу дуго да трају.

"И кључни корак који би требало да уследи бар онако како је тај пут трасиран у бриселском процесу, јесте оснивање ЗСО где су САД преузеле улогу да они то спроведу. Свакако би ЗСО морала да прође кроз Скупштину и Владу, а можда и кроз Устав (Косова)", изјавила је Соврлић.

(Бета)