четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У Бањалуци откривена биста Николе Кољевића, једног од оснивача и потпредседника РС; Додик: Српска мора да памти људи који су је стварали
Хроника

У Бањалуци откривена биста Николе Кољевића, једног од оснивача и потпредседника РС; Додик: Српска мора да памти људи који су је стварали

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 14. новембар 2019.

 Биста професора Николе Кољевића, некадашњег потпредсједника Републике Српске и једног од оснивача СДС-а, откривена је данас у парку испред зграде Народног позоришта у Бањалуци, у присуству највиших званичника Српске.

Бисту су открили предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и Кољевићева кћерка Богдана.

Откривању бисте су присуствовали српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, представници Владе Српске, затим Асоцијације "Ствараоци Републике Српске", која је иницирала постављање споменика, те лидери појединих партија из Српске, као и бројни грађани и личности из јавног, политичког и друштвеног живота.

Кољевић је био визионар и значајна личност у стварању Српске. Био је један од најзначајних српских шекспиролога, компаративиста, театролог и признати интелектуалац.

Професор доктор Никола Кољевић /1936-1997/ био је професор Филозофског факулета у Сарајеву, а као гостујући предавач радио је на универзитетима у Мичигену и Чикагу. За српског члана Предсједништва СР БиХ изабран је 1990. године, а од априла 1992. године био је потпредсједник Српске.

У јануару 2017. године откривена је и спомен-плоча на родној кући Николе Кољевића у Бањалуци.

Предсједница Српксе истакла је  да је некадашњи потпредсједник Српске и велики патриота Никола Кољевић у турбулентним временима дао огроман допринос стварању Српске.

Цвијановићева је рекла новинарима да је откривањем бисте исказано поштовање према професору Кољевићу, чији је била студент.

- Био је изузетан педагог, предавач и сјајан шекспиролог који је плијенио пажњу студената - рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да откривање бисте представља и захвалност Бањалуци као Кољевићевом родном граду.

- Ово је право мјесто за бисту која ће служити на понос свима. Овим показујемо да смо спремни да, цијенећи одређене људе из прошлости, идемо ка јачању и чувању Српске, као и изазовима који нас чекају. Задовољна сам што је Српска стабилна, снажна, са јаким институцијама и што има грађане који је воле. На нама је да то надограђујемо и да се сваког дана можемо похвалити да је Српска јача - поручила је Цвијановићева.

Богдана, кћерка Николе Кољевића, рекла је да је откривање бисте велики дан за Бањалуку и цијелу Српску.

- У томе су помогли многи добри људи и то нам причињава посебну радост јер мој отац, који се на различите начине борио за Српску, није заборављен. Може се рећи да је бисту подигао српски народ и хвала свима за то - рекла је она.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је откривање бисте некадашњег потпредсједника Републике Српске Николе Кољевића начин да се Српска одужи једном од људи који су допринијели идеји Српске као посебне државе и афирмисању слободе Срба на овим просторима.

- Драго ми је што Српска и Бањалука нису заборавили његов допринос томе. Српска мора да памти људи који су је стварали и да их се не одриче јер тиме доказује да је трајна, одржива и да је народ воли - изјавио је Додик.

Он је рекао да је Кољевић, којег је познавао, жртвовао комодитет своје породице да буде у првим редовима када се стварала Српска за шта је уградио своје знање, па и живот.

Важни српски интелектуалци тог времена су добро знали да за Србе нема слободе без државе

Додик је поручио да се треба одужити свима који су у тешким временима допринијели идеји Српске као посебне државе и афирмисању слободе Срба на овим просторима.

- Важни српски интелектуалци тог времена су добро знали да за Србе нема слободе без државе. Српска је данас синоним за све што други и далеко већи не би издржали. То је знак да није довољно имати војску и друштвено-економски развој да би нешто опстало. Дакле, ако нема воље и љубави за таквим нечим, онда нема ни те заједнице - поручио је Додик.

Он је рекао да је један од оних који су посијали љубав за Српску и њено формирање био Кољевић, заједно са плејадом руководилаца и оних који су тада били у власти попут Радована Караџића, Биљане Плавшић, Момчила Крајишника...

- То говори да само оданост идеји доводи до њене реализације. Да су ти људи били колебљиви пред притисцима међународног фактора, Српска сигурно не би изгледала овако. То је поука за све нас да као људи, изабрани од овог народа, не смијемо дозволити да нас обузме осјећај за личном угроженошћу и комодитетом, већ да се потпуно предамо борби за слободу српског народа и базичну идеју Српске иако странци и неки други увијек покушавају да је разграде и ослабе -  рекао је Додик.

Он је поручио свима који нису наклоњени Српској да овдашњи Срби хоће слободу које нема без Републике.

(РТРС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер