“Otadžbina“: Odluka “šiptarskog gradonačelnika” Gorana Rakića da prekine radove oko mosta na Ibru zbog napada na Srbe od strane Albanaca je “potez očajnika”

Odluka šiptarskog gradonačelnika Gorana Rakića da zbog fizičkih napada na Srbe od strane Albanaca prekine građevinske radove na rekonstrukciji prostora oko mosta na Ibru je više potez očajnika i izraz nemoći nego promišljeni politički potez koji treba da zaustavi fizičke nasrtaje na građane srpske nacionalnosti.

Što se Srba u severnom delu Kosovske Mitrovice tiče prestanak radova i nije neka šteta, jer se sloboda kretanja iz južnog u severni deo grada pokazuje lošom za bezbednost Srba u severnom delu grada.

U periodu od 1999. do 2012. godine je bilo nepojmljivo da Srbi u severnom delu Kosovske Mitrovice budu žrtve nasilja od strane Albanaca. 2012. godine dolaskom Aleksandra Vučića na vlast napadi na Srbe u severnom delu grada Kosovske Mitrovice postali su stalni. Briselskim sporazumom je u ruke separatistima u Prištini predao pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije koji su do tada štitili građane tako što su svoj posao obavljali u civilu. Istu funkciju su imali i pripadnici Civilne zaštite, odnosno oficiri i vojnici po ugovoru, koji su kroz nju delovali. To su inače nekadašnji pripadnici Vojske Srbije koji posle `99. godine nisu želeli da napuste Kosovo i Metohiju. Briselskim sporzumom je i njih Aleksandar Vučić utopio u strukture separatističke vlasti iz Prištine.

Nije potrebno biti mnogo pametan da čovek ne može da predvidi da će Srbe bolje čuvati srpski državni organi, nego kosovska policijska služba, koja je pod jurisdikcijom separatista iz Prištine. Bolje su grad čuvali pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u civilu nego danas zajedno Kosovksa policijska služba, EULEKS policija, KFOR, ROSU policija itd.

Fizički nasrtaji na Srbe samo oslikavaju razmere katastrofalne nacionalne i državne politike Aleksandra Vučića na Kosovu i Metohiji. Ideja da će Vučićeve mafijaško-kriminalne strukture da zaštite Srbe pokazala se kao obična zabluda, jer je nasilje nad Srbima od strane Albanaca u porastu.

Nažalost, Srbi na severu Kosova i Metohije ne stradaju samo od strane albanskih nasilnika i zločinaca već su i žrtve političkog terora u režiji predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Svi oni koji kritikuju ovog srpskog diktatora postaju žrtve njegove osvete. Tako je pre neku godinu ondašnjem narodnom posaniku Marku Jakšiću zapaljen auto ispred zgrade u kojoj stanuje. Na meti je i sadašnji narodni poslnik sa Kosova i Metohije Slaviša Ristić kome su bačene eksplozivne naprave na kuću u kojoj stanuje koja je još izrešetana vatrenim oružjem. Poslednji incident je paljenje prostorija Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije «Otadžbina» zbog kritičkih tekstova iznetih na račun srpskog premijera. Požar je bio toliko jak da umalo nije stradala kompletna zgrada u kojoj su se prostorije nalazile. Rukovodstvo Pokreta je za ovu paljevinu javno optužilo Aleksandra Vučića. Mnogo puta su do sada Srbi sa Kosova i Metohije zatražili odgovornost za telohranitelje direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića koji su brutalno pretukli Filipa Manojlovića iz Kosovske Mitrovice. Jedina krivica Manojlovića je bila što je neukusno dobacio Marku Đuriću.

Šta god da se dešava, Srbe na severu Kosova i Metohije tuku svi. I albanski separatisti i aktuelna vlast u Beogradu. Da li će Srbima biti bolje? Teško, dokle god je u Srbiji na vlasti Aleksandar Vučić i njegova bratija.

Informativna služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije “Otadžbina“