четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Остоја Симетић: Што сам пропустио рећи Борису Т, кад сам га једанпут срео…
Хроника

Остоја Симетић: Што сам пропустио рећи Борису Т, кад сам га једанпут срео…

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 31. јануар 2011.

Ти си, Борја, сигурно сметнуо с ума, али ја памтим да смо се упознали. Био си у творници у којој радим, с Динкићем, Пајтићем и остатком веселе момчади кад смо потписивали један важан уговор с инопартнерима. Дошао си да се сликаш, охрабриш раднике и обећаш пучанству које гледа прилог у Другом дневнику, да ћеш створити буљук нових радних мјеста. Ја сам гледао да те, колико је могуће, избјегавам, али, будући шеф протокола, нисам успио да се измигољим твом широком осмијеху, срчаном стиску руке и бећарској пошалици. Био си окружен кобрама, па није долазило у обзир да ти грунем у брк све што о теби и твојима мислим. Признајем, био би тако већи ефект, било је и камера и велепосланика, а ја сам, кукавички, устукнуо услијед бојазни од губитка запослења због непоштивања радне дисциплине. Што рече Бора Тодоровић у оној серији ”Примитивни страх од униформираног лица”, али шта ћу, човјек сам. Тек сам касније схватио, да то и не би био неки проблем, јер сте ти и Млађо чврсто обећали отварање стотина тисућа нових радних мјеста, па би се сигурно неко нашло и за дисидента какав бих био ја, да сам ти јавно поручио оно што сам тајно мислио. Кад је већ та прилика пропуштена, рачунам да вриједи да ти се обратим писмено, јер ти си модеран тип и редовито сурфаш нетом, па ћеш на ове редове, јамачно, обратити позорност.

Чим си се дочепао кормила Демократске странке, рекао сам, да си далеко опаснији од Ђинђића. Онај је хватао на оригиналност и обећања промјена из којих неминовно долази обогаћење, а ти си одмах ударио на демагогију. Зорана су јако вољели они који су се с њим слагали, али су га још више презирали они који су га сматрали западним агентом. Услијед овога, није пријетила опасност од успостављања његове диктатуре, иако не сумњам да би је он радо завео. Данас је твоја диктатура апсолутна. То си постигао непримјетно. Методом кухане жабе. Додворавао си се народу, Западу, тајкунима, боркињама …

Вјешт си манипулатор. Од самог почетка, врхунски си демагог. Убацујеш лопту у обруч са Дивцем, овераваш с ватерполистима, нема тог детета у Србији, коме ниси пружио руку при покушају изласка из базена, за вријеме твоје кампање и увијек би се ту, волшебно створиле камере ТВ дневника. Зли језици би казали да си их ти наручивао. А, како тек навијаш на трибинама. Оно, право жестоко! Знаш и навијачке пјесме, умијеш да покажеш мишиће, носиш навијачки шал … Да ниси ти био међу оним фантомима у Болоњи?! Рачунам, пошто већ имаш повијест кршења Закона о понашању на спортским приредбама, кад си ономад локао шампањац, славећи неку побједу ногометаша, што не би починио и друге прекршаје одредби тог акта? Можда ће ти моја брига дјеловати претјерано, али тко се о варенику опече, тај и у јогурт дува.

Свакоме причаш оно што жели чути. Обећаваш, без намјере да испуњаваш. Машта је једина граница твојим пројекцијама брзог господарског раста, јачања угледа и стандарда Србије, оснажења армије, побољшања судства, школства и свих других дјелатности у Србији. Кад си се ономад, кандидирао за предсједника први пут, противу оног змаја Драгана Маршићанина, бљеснуо је твој демагошки таленат. Једнима си причао да све сем твоје побједе, значи нове ратове и изолацију, другима си махао српским заставама на митинзима, трећима си тврдио да само твоји експерти могу оздравити српску економију, а четвртима да ћеш се сурово обрачунати с корупцијом и намјештаљкама. Западу си обећавао вјерност, а пред Србима си се бусао у прси јуначке. Никад толико патриотске декорације није било у наступима жуте подморнице, као у тој кампањи. Уз искључен тон ТВ пријемника, нитко не би могао разликовати твоје и скупове, тада јединствених, радикала. Необавештени проматрач морао би закључити, да ћеш, колико сутра полетјети у Другу косовску битку (ако не рачунамо ону Хуњадијеву) и чак повратити Скадар. За то вријеме, Коштуницу си опањкавао код својих власника, као непоправљивог националисту, а народу си причао да је неспособан и лијен, те да не допушта приватизацију и кочи господарски узлет, који само чека да се Ђелић и Влаховић вину у министарска седла, па да преобрази Србију. Тако је радио и Менестеј, док је Тезеј био у Тартару. Он је изумио демагогију, а на власт у Атени су га поставили Диоскури, иноземни окупатори. На исти начин су и тебе западњаци инсталирали у Србију. Кад си већ пољубио њихов прстен, дужан си да им, кад то затраже, враћаш услуге. Гледао сам и ја ”Кума”.

Какве услуге, запитат ће се нетко?! Рецимо, сепаратистички Статут Војводине. Батргао си се неко вријеме, одлагао, затезао, али си на крају увидио сву благотворност овакве децентрализације Србије утапањем Војводине у јединствени културно повијесни простор средње Еуропе. Омогућио си Пајтићу створити латифундију у нашој сјеверној провинцији. Сад се он спрема да спроведе реформу округа у Војводини, те заокруживање већински мађарских опћина у једну административну цјелину. Неће бити много важно какво је формално устројство тог ентитета, кад се ово питање интернационализира, а сјеверни сусјед се, као члан Еуропске Уније, забрине за судбину својих (двојних) држављана на том терену. Затим, твоја бројна путовања по регији у циљу извињавања жртвама Срба и наших злочиначких хорди. Редовно ридаш у Сребреници, клањао си и у Вуковару, али ниси имао кад да скокнеш до Братунца. Твоји идеолози од петоктобарске револуције до данас, не престају да нас увјеравају, да треба да нас интересирају искључиво злочини што су их починили Срби према другима, а да о покољима над Србима (ако их је било, мада сумњам), требају бринути други. Нека сватко чисти у властитом дворишту, кажете ви. Проблем настаје кад комшије, не само што не чисте, већ интензивно гурају под тепих сву могућу прљавштину, па се у јавности, домаћој и страној, уврежава мишљење да су Срби најпрљавији, најружнији и највише зли, јер то и сами признају, док код других, гадости и злочињења нема, кад чак ни Срби не указују на огрешења спрам себе самих. Тако се ауторазапињемо на криж повијесног гријеха и кривње, док своје крвнике аболирамо, допуштајући им да шутњом и прикривањем дезавуишу страдања наших сународњака. То тебе, Борате, не занима. Ти имаш задатак да прозовеш сваког Србина који је попреко погледао неког муџахедина, а да, истовремено, намјенски ослепиш пред истином о Олуји, Орићу, Илији Јуришићу, Клечки или Медачком Џепу. Можда и не жмуриш, али засигурно немаш времена да се овим трицама бавиш, јер треба свакодневно раскринкавати клерофашисте, назадњаке и кочничаре реформи. Затим, продајеш српски Телеком, иако нема за то економског оправдања. Једини процес српске економске експанзије, везује се баш за пословање телекома у Републици Српској и Црној Гори, те купњу онамошњих оператера. То је предузеће које сваке године доноси између 200 и 300 милијуна еура чисте добити, а ти си решио да га утопиш за нешто преко милијарде. Покушавам да те разумем, али није ми лако. Кажу, требаш новца за овогодишњу предизборну кампању, па продајеш обитељску сребрнину. То је исто као када би нетко своју кућу продао за вредност петогодишње кирије, па тај новац стукао по каванама, те остао на улици. Ипак, ти за свога живота, ниси успио радом стећи стан, живиш у државном смјештају, па и не можеш имати домаћински однос према њеној имовини. Настојиш, свим силама, да убијеш дух српске нације, да сломиш било какву вољу за отпором код народа. Правиш стадо од нас.

Да би ово постигао, упрегао си у погон другосрбијанске фаланге, препустио им медије, установе културе, образовни сустав и све механизме обликовања свијести и духа овог народа. Срети Угричићу си допустио да Његоша проведе ван српска књижевности, да полако ћирилицу потискује из Народне књижнице, а Соњи Лихт си намијенио предсједништво Управним одбором Политике, како би Сорошевом укусу уподобили писање најстаријег српскога листа. Њој си дао и мјесто вође вањскополитичког савјета Министарства вањских дијела Србије (сиц!). Бато мој! Мање бих се запрепастио на вијест да су Арнаути поставили споменик Милошу Обилићу у Приштини. Јеси ли ти заборавио њене активности у вријеме ратова на територију бивше СФРЈ? Не памтиш како су Срби за њу били изазивачи ратова, окупатори и агресори, а Коцкасти и Љиљани бранили своју нејач и огњишта?! И сад она креира нашу вањску политику. Чекам да Путин позове Збигњева Бжежинског за министра у Русију, а Обама узврати постављањем Дугина на чело Комитета за националну сигурност, па да те схватим. Питам се, је ли те та људскоправашка хероина савјетовала о оној катарзирајућој Резолуцији о Сребреници? Ко је да је, алал му вера! Сломио је још један краљежак ишијалгичне краљежнице српског националног достојанства. У школе си увео вриједносно неутралне уџбенике хисторијске знаности, из којих ће наши ђаци сазнавати у коликим су заблудама чамили њихови преци вјерујући да су Османлије Србију окупирале. Имаће наша дјеца прилику да спознају да је то била једна мултиетничка царевина у којој су сви народи, у слози и љубави, несметано остваривали културни процват, а особна права су била на највишој разини. Српски права су често бивала уздизана на разину највишег коца. Најмлађим Србима је девиширма омогућавала да у Стамболу стјечу бројна знања и вјештине, те спознају и прихвате праву вјеру пророкову. Турцима је опет, омогућавано да опробају српске невјесте прве брачне ноћи и тако још јаче повежу гене и судбину двају братских народа. У то име живјели! И не само то. Подигнимо споменик палим турским војницима, који су своје младе животе положили на олтар мултиетничности. За ту намјену си одредио новосадски Везирац. Хвала ти од срца!

Добро су многи примијетили, ти нас водиш у неоосманске интеграције. Не знам које су горе, те Селџучко-татарске или оне евроунијатске за које тврдиш да немају алтернативу. Смијешно је за било коју државу да каже како један правац њене вањске политике нема право на промјену и прилагодбу. Онда они од којих тај правац овиси, могу да те муштрају, уцјењују и подцјењују, а теби су руке везане. Тако и ово. Безрезервно хрлиш на Запад, а они ти испостављају стално нове, све гнусније захтјеве. Ти тврдиш да неће захтијевати да се одрекнеш Метохије и Косова, али сви знамо да Унија неће допустити да Србија дође у позицију стављања вета на косовски еуропски процес. Јавно ти поручују, то понекад процури и у нашим скандалозно затвореним медијима, да мораш с Приштином да успоставиш добросусједски однос. Код тебе мук, а знаш да Qуи тацет цонсентире видетур.[1] Идеш ти у том смјеру. Ето, храбро си поручио свим назадњацима, да је Хашим твој преговарачки партнер док се не докаже оно за што га Дик Марти оптужује. ОК, схватам ја претпоставку невиности, али како то да сличног обзира ниси показао Слоби, Радовану, Ратку и осталима, него су они за твоје медије и страначке хртове злочинци, џелати, починитељи геноцида и томе слично?

Све чиниш не би ли се умилио Западу. Зар ти није јасно да од тог посла вајде нема. Ено ти БЈР Македоније. Све су слушали Американце. Кад је требало цепати стару државу, Џемперовски је био за. Кад су хтјели да бомбардирају нас, Македонци су рекли ОК и дали своју територију НАТО пакту. Кад је амерички транспортер усмртио македонског министра и његову обитељ, нису се усудили да му суде, већ је човјек лијепо одлетио под пруге и звјездице. И како им је враћено? Побуна шиптарских терориста, Запад на њиховој страни, промјена Устава и створена лијепа основа за неизбјежно цијепање земље. Зашто мислиш да ће тебе и нас Запад боље третирати, чак и ако се одрекнемо Космета? Не схваћаш ли да ће одмах пријећи на Рашку, а врло вјеројатно и на Војводину? Схваташ, наравно, али те није брига.

Учиш Србље толеранцији, а сам си нетолерантан до апсурда. Кад ти оно запјеваше с трибина, озбиљно си се расрдио. Слоби су масе тим строфама препоручале суицид као мјеру за препород Србије пред Октоберфест, а Воји су истовремено упућивале, на исту мелодију, молбу за спасење државе. Затим су му твоји страначки кадрови на жутим митинзима интерпретирали Слобину верзију. Онда си дошао ти на ред. И то без режије. Аутентични хук народног расположења са трибина, позивао те да себи и нама прекратиш муке, а ти си прекинуо, не само ТВ пријенос, већ и саму утакмицу, захтијевајући да ти пјевају Оду радости или да шуте. Чак ни најобичније навијачко пецкање, твој нарцисизам није био у стању отрпјети. Испаде да је Бранкица Станковић отпорнија од тебе. Можда је зато чак и она посумњала да си таква лафчина, каквом се представљаш.

Инсајдер је испрозивао твоје људе из београдског тајништва за градско грађевинско земљиште, да су нешто мутили око Луке Београд. То је чак и твоја другарица Оља поменула у Утиску. Ти иначе имаш чудо агенција, уреда, тајништва, служби … у којима раде твоје страначке колеге, а плаћамо ми их ми, сиротиња раја што рмбачи у посрнулој привреди. Онај ортопед из Суботице, постаде министар за очување околиша и просторно планирање. Оснује човјек лијепо фирме које склопе послове с његовим министарством, намакне добру лову и ником ништа. Што бисте ви млади рекли, нема фрке!

Контролишеш медије далеко више него је то чинио Милошевић. Он је за тебе био Перикло. У његово вријеме, партија је контролирала РТС, неколика главна дневника и шлус. Локалне радио и ТВ постаје, могле су да причају, реже, урлају и сикћу на режим до миле воље. О тиску да не говорим. Наша крмача је најдаље ишла. Писали су вицеве о урином исписаној увриједи на Слобин рачун, али Мириним рукописом, а Караџићевом писаљком. Ја мислим да је то било простачки, али ”балкански касапин” је то трпио. Ти не допушташ ни навијачима пјевати (нека пјевају у себи ако баш хоће). Нема нити једног дневног листа, сем помало Курира, који јасно иступа против тебе и твојих. Или си ти геније, безгрешни и опће вољени предсједник или је по среди цензура (плус још огавнија појава аутоцензуре). Пошто је чак и папа одустао од догме о властитој непогрешивости, нешто се домишљам да си наредио притвор слободне ријечи и мисли.

Мажеш очи народу причама о невјеројатној стручности и способности твојих кадрова. Ја у то не вјерујем. Прво, ни сам ниси власник респектабилне радне биографије. Кажу да си некако завршио психологију у касним двадесетим, па си је неколике године предавао у једној средњој школи. Ниси се ту пронашао, те си се отиснуо у свијет трговине. Диловао си играчке. Кад си се дочепао власти, ниси бирао ресор у складу са својом струком, већ си шчепао прво мјесто које ти се указало. Постаде ти министар телекомуникација. Неко вријеме си проборавио и на челу Управног одбора ПТТ-а. Што то ти знаш о телекомуникацијској технологији што те је издвојило из масе кандидата за ове престижне положаје? Рекао бих ништа. Једино твоја представа о државним ресурсима као плијену на који имаш право по положају у Демократској странци. Рећи ће нетко, ја то умишљам, погрешно схваћам, јер тебе и твоје не марим. Добро, онда да ти прогледамо кроз прсте за телекомуникације, али након тога, ти заокупи и други министарски кабинет. Београдски психолог, родом из Сарајева, постаде савезни министар обране! Је ли могуће да си поред психологије и телекомуникација, тако брзо савладао и војну знаност? Нешто ми је то сумњиво, кад знамо колико си се мучио на факултету, а сад се одједном тако пробистрио. Три струке! Браво Борја! Ниси само ти тако паметан у жутократији. Ево твој кум, садашњи министар војни. Није радио нигдје, око деценију и по савлађивао градиво машинског факултета, успут избацивао пијане госте по кафанама, па уз ФБИ-ев течај, ускочи у министарску фотељу. Шта га препоручује? Како шта, па добар је с тобом, треба ли ишта више? Мада, признајем, и то је напредак. Онај ваш прошли премијер није се могао сјетити који је смјер био на вишој школи. А послије Петог сте у Војводини за предсједника Извршног вијећа поставили лаборанта, Ђорђа Ђукића. Ето колико ви цијените нашу житницу. Да ли заиста особни хоби Зорана Цвијановића даје довољно подлоге Шојки да успјешно ради као савјетник вицепремијера за еколошка питања?
Сребреницу смо већ помињали, али резолуцију о њој нисмо. Како си нас ту избрукао. Ем си прихватио преувеличану бројку погинулих према верзији босанских муслиманских хајкача, ем си резолуцијом потврдио прихваћање српске кривње за овај злочин.

Додатно, нагласио си, њеним издвојеним усвајањем, да је тамошњи догађај злочин највеће тежине, док су крвништва према Србима мање важна и до њихове осуде може доћи касније. Но, није то једина твоја славна резолуција. Након погрешно постављеног питања Суду у Хаагу, и његовог неповољног одговора, ти си натјерао ”нашу” скупштину да донесе резолуцију о Косову, коју ће Вук предложити Генералној скупштини ОУН. Пишући је, био си далеко обазривији него ономад кад си осуђивао Србе због Сребреничке епизоде. Ниси се бринуо тада, хоће ли се нетко из твог народа увриједити, али овај пут си пазио да и најмање не поткачиш НАТО, Америку, Унију … па си донио млак, безличан и неупотребљив текст. Е, да је бар на томе остало. Посјетила те је Кетрин Ештон, па си брзо и то измијенио. Телефоном јавио Вуку, овај Бан Ки Муну и ето велике жуте дипломатске побједе. Успио си убедити Запад гласовати за текст који је сам написао. Још једанпут, браво хер Милораде, што рече мајстор Живота. Није само то око резолуције саблажњиво у твојој косовској политици. Стално поручујеш Западу, како би требало да промијени став према косовској збиљи, јер је Србија сада демократска земља, те да није одговорна за Милошевићево вријеме. Изречена теза нам јасно казује да њен аутор прихваћа као неспорну чињеницу, да је Милошевић кривац за дешавања на КиМ с краја ’90их. Умјесто да недвосмислено кажеш да Србији треба вратити Косово и Метохију због тога што су арнаутски терористи тамо извели илегалну, бандитску побуну, ти цмиздриш како ниси крив за Милошевићеве поступке према њима, чиме, здраво за готово, узимаш да је он, тј. тадашњи државни врх, а не арбанашки кољачи, одговоран за сукоб и почињене злочине. Кад ту безобразну, неистиниту и неутемељну тезу прихватиш, прихватио си и право Албанаца да се оцепе. Ја мислим да то радиш намјерно.

Умало да заборавим. Наставио си да нас уводиш у Еуропу 10. листопада 2010. Организирао си геј параду и умало изазвао грађански рат. Било је рањених, сломљених, полупаних … и људи и излога и аутомобила. Ти и Аздејковић сте раздевичили Београд, 200 и нешто омладинаца је још у бајбоку, а гејеви су испод транспарента ”Смрт држави” прошетали српском пријестолницом. Твоја власт је добро знала шта ће се десити. Није било сумње да ће цијела прича добити крвави епилог. Богу хвала животи нису изгубљени. Власт је бескруполозно град и грађане изложила опасности, свјесна да се сукоби и насиље не могу избјећи. Влада је била спремна да до посљедњег Београђанина брави права скидач мрака, Аздејковића и његових истомишљеника. Неки дан сте осудили групу балистичких егзекутора на казнице од 7 до 15 година за убојство преко 80 цивила, незаконито затварање преко 150 људи и вишеструке паљевине њихових кућа. За убојство једног Ђинђића, сви су добили по 40 година. Нека су. И треба. Ипак, остаје горак окус у устима кад схватиш да за убојство осамдесеторо Срба, твоји реформирани судови, суде као за нереде на ногометној утакмици. Још кад се сјетим Илије Јуришића и његовог отпуста … шта нам радиш, Борате!?

Кад год се тко усуди да те упита зашто смо сиромашни, ти спремно потегнеш један од три увјежбана одговора.

1. Крив је Милошевић, он је упропастио господарство, па смо због њега у тешкој материјалној ситуацији и треба да се стрпимо док не оздравимо српске финанције.

• Чекај мало, па тај Слоба је владао 10 година, а ево прошла је деценија од његовог силаска с власти. Досовски експерти хандре ову државу од 2000. а ми и даље стежемо каиш. Не можеш вјечито да се вадиш на Милошевића. Кад ће наступити твоја одговорност за оно што преживљавамо? Владама се, обично, даје 100 дана, а теби није доста ни 100 мјесеци, ваљда би хтио 100 година.

2. Крив је Коштуница, он је био нееуропски антиреформатор и тако је обогаљио економију.

• Ајде, молим те. У обе његове владе, твој компањон Динкић је водио финанције. У другој Војиној влади, ти си имао већину. Настрану то што смо тада имали веће плате, а инфлација је била најнижа. Без њега, ти и твоји, уместо да отворите пипе меда и млијека, дижете порезе, смањујете плаће и лансирате цијене у орбиту.

3. Крива је СЕКА (светска економска криза).

• Цурик, Борја! Па криза је свугдје у свијету, није само у Србији. Чак се опомињем, да си ти тврдио како је она за наше господарство шанса, да ћемо се њоме још окористити и метеорски узлетјети. ОК, слагао си, није ти први пут, али дај се осврни на час, по милом ти региону. Нигдје толика инфлација, нигдје толики раст цијена, нигдје толико срозавање стандарда. Код нас је еуро 2007. био 79 РСД, а данас је 105. Инфлација је двознаменкаста. У БиХ, курс се не мења, у Хрватској и Македонији мање од 10%. Код њих су и цијене далеко стабилније. Значи, стандард макар чувају, ако га не унапређују. Из тога следи, да сте ти и твоја екипа, најнеспособнији и најкорумпиранији.

Не знам има ли сврхе да ти даље пишем. Да набрајам твоје грешке, безобразлуке и неспособности. Све ти то знаш пуно боље од мене. Запитат ће се нетко, што сам и ово писао. Па, ето, допало ми се нешто што сам нашао код Мише Ђурковића «Најважнија ствар јесте делегитимисање цијелог сустава и његових луткастих актера. Треба их исмијати, спрдати се с њима, појдебавати их, показивати им колико су смијешни у својим улогама».[2] [3]

Нама, заиста, не остаје ништа друго него да ти се ругамо, да запушимо нос кад прођемо поред тебе и/или неког од твојих, да вам тако стално дајемо до знања колико вас презиремо, да вам не вјерујемо ни једну зашећерену лаж, да сте нам дошли на врх главе, да нам је доста и да сте готови.

П.С.

Можда ће ти мој језик дјеловати некако чудно, али, вјерујући да ћеш текст показати Иви Јосиповићу, кад идући пут кренеш к њему по своје мишљење, хтио сам да те поштедим трошка превођења на језик тужбе против Србије коју је он писао.

(Српски културни клуб, 30.1.2011.)


[1] Ко ћути, сматра се да пристаје. (лат.)

[2] Миша Ђурковић „Кратак водич за живот под окупацијом“ – Српска мрежа

[3] Превео на хрватски О.С.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер