четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Опозиција за ванредне изборе у Србији
Хроника

Опозиција за ванредне изборе у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 06. јул 2009.

После једногодишњег рада Владе, опозиција јој замера недовољан рад у борби против корупције и у реформи правосуђа, велику задуженост земље, незапосленост, инфлацију и пад производње. Траже ванредне изборе и смањење броја министарстава. Ретке похвале, пре свега за рад на визној либерализацији и хапшење Караџића.

Нова Србија затражила је оставку Владе Србије и хитно расписивање ванредних парламентарних избора због, како у тој партији оцењују, лоших резултата у првих годину дана рада кабинета Мирка Цветковића.

Омладина те странке поручила је да је Влада у претходних годину дана "пала на свим испитима" и да је лошом политиком проузроковала бројне проблеме у земљи.

Председник београдског одбора НС-а Боривоје Боровић рекао је да су "највећи критичари рада Владе статистика и економски показатељи", и као највеће параметре за лош рад набројао све већу незапосленост, велику задуженост земље и мале инвестиције.

Из НС-а су указали и на то да је већ годину дана пут у Европску унију замрзнут, да је улазак Србије на "белу шенген" листу неизвестан, да је инфлација велика, поскупљења све већа, плате све мање, да су предузећа неликвидна и презадужена и да је индустријска производња у паду.

Српска напредна странка такође је затражила оставку Владе због лоших резултата рада и хитно расписивање ванредних парламентарних избора.

Чланови правног тима СНС-а Никола Селаковић и Марко Ђурић рекли су да Влада Србије "није дорасла нагомиланим проблемима у земљи" и да треба да преузме одговорност за лоше резултате и поднесе оставку.

Ђурић је рекао да Влада није испунила ниједно предизборно обећање, пре свега раст бруто друштвеног производа, смањење незапослености и отварање нових радних места, повећање животног стандарда, као и смањење регионалних разлика.

Истакао је и да је Влада "лошим законским предлозима генерисала, а не решавала проблеме, да је проузроковала поделе у друштву као и то да није довољно урадила на пољу борбе против корупције и реформе правосуђа, а по питању Косова и Метохије водила је политику скрштених руку", навео је Ђурић.

Председник Либерално демократске парије Чедомир Јовановић оценио је да је Влада за годину дана показала да нема снаге за суштинске реформе које су потребне како би се земља променила.

"Ова влада се више бави сама собом и својим унутрашњим проблемима и него оним што би морала да ради влада која жели да мења Србију", рекао је Јовановић.

"То је влада партија које су посвећене својим интересима, влада која води конфузну спољну политику, погрешну економску политику, и влада која афирмише политику прошлости кроз континуитет наступа према Косову и односа према региону", додао је Јовановић.

У неке помаке које је Влада начинила у протеклих годину дана, лидер ЛДП-а је убројао приближавање визној либерализацији између Србије и Европске уније, које се очекује почетком идуће године.

"Влада је направила и велики корак напред хапшењем Радована Караџића. Такође је примирила политичке страсти у нашем друштву, јер језик којим се обраћа грађанима није онакав какав је био језик Коштуничиних влада", закључио је Јовановић.

Из Демохришћанске странке Србије оцењују да је Влада за првих годину дана показала да је прегломазна и неефикасна и да због тога број њених чланова мора бити смањен.

"Влада Србије, једва да заслужује прелазну оцену, неефикасна је, скупа, оптерећена партијским поделама, и са великим бројем потпуно некомпетентних људи", наведено је у саопштењу ДХСС-а.

Та странка је затражила смањење броја министарстава на 16, "што је сасвим довољно за Србију" похваливши рад девет министара, а критикујући три потпредседника Владе и пет министара, док је за остале наведено да су "посао обавили коректно".

Највише оцене за рад дали су министарки правде Снежани Маловић и министру спољних послова Вуку Јеремићу.

Из те странке наводе да су "испод нивоа модерне европске владе" потпредседници Млађан Динкић, Божидар Ђелић и Јован Кркобабић, министар без портфеља Сулејман Угљанин, као и скоро сви министри из Г17 плус - Небојша Брадић, Снежана Самарџић-Марковић, Верица Калановић и Јасна Матић.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер