Opada podrška Baraku Obami

Nova anketa o javnom mnjenju ukazuje da je poverenje Amerikanaca u predsednika Baraka Obamu opalo na do sada najniži nivo.

Nova anketa Vašington posta i TV mreže ABC ukazuje da gotovo šest od svakih deset birača nema poverenja u predsednikovu sposobnost da rukovodi nacijom.

Na početku predsedničkog mandata, pre 18 meseci, oko šest od svakih deset Amerikanaca izražavalo je poverenje u Obamin proces donošenja odluka.

Do strožijeg ocenjivanja načina na koji Obama obavlja dužnost došlo je u vreme kad on nastoji da reši brojna pitanja - od vojnih akcija u inostranstvu, preko visoke nezaposlenosti u Americi i loše situacije na berzi i tržištu nekretnina, do krize zbog izlivanja nafte u Meksičkom zalivu.

Anketa takođe pokazuje da samo 43 odsto birača, uključujući trećinu demokrata, odobrava Obamino rukovođenje posustalom ekonomijom.

Federalna tužba protiv Arizone

Debata u Sjedinjenim Državama o nelegalnoj imigraciji dostigla je viši nivo. Ranije ove nedelje, sekretarijat za pravosuđe podneo je tužbu protiv savezne države Arizone kojom traži preispitivanje saglasnosti sa američkim ustavom novog zakona koji se odnosi na pojedince za koje se sumnja da u zemlji borave ilegalno. Ova pravna kontroverza mogla bi da utiče i na dalja nastojanja u vezi sa imigracionom reformom.

Okupljanje ispred Bele Kuće... Rukom ispisane poruke predsedniku Obami, u znak protesta zbog imigracionog zakona u Arizoni... Međutim, Obamina administracija je ovih dana uložila do sada najveći protest - tužila je jednu saveznu državu. U federalnoj tužbi navodi se da je Arizona prekoračila ustavnu liniju kojom se garantuje da je federalni zakon iznad zakona saveznih država. Takođe se navodi da bi mešavina državnih i lokalnih propisa mogla da poremeti primenu federalnih imigracionih zakona.

Prema novom zakonu Arizone, od policije se zahteva da zatraži dokaz o legalnom statusu ukoliko postoji osnovana sumnja da osoba u zemlji boravi nelegalno. To bi bio prvi put da bi ilegalni imigranti mogli da budu optuženi da, pored federalnog, krše i državni zakon.

Prošlog meseca, Glas Amerike upitao je sekretarku za unutrašnju bezbednost DŽenet Napolitano da li bi želela da komentariše podnošenje tužbe, a ona je uz smeh odgovorila "ovaj, ne...". Međutim, rekla je sledeće:

„Primena zakona duž te granice i u državama na granici je pre svega federalna odgovornost. Mi to i radimo ali su nam potrebna veća ovlašćenja, bolja tehnologija, infrastruktura kao pomoć, to je deo našeg plana“.

Arizona je najveća kapija ka Sjedinjenim Državama za ilegalne imigrante i u njoj se nalazi oko 460 hiljada osoba koje su u zemlju ušle nelegalno. Oni koji podržavaju zakon ističu da federalna vlada nije učinila dovoljno da se izbori sa problemom. Kolbi Mej je iz konzervativnog Američkog centra za pravo i pravdu.

„Arizona se ne trudi da reguliše imigraciona pitanja. Oni ne kažu ko može da uđe, a ko ne može. Oni su usvojili zakon koji odslikava ono što federalna vlada ima u svojim knjigama već 40 godina. I u tom smislu, šta je to što izgleda toliko šokantno da je time federalna vlada toliko iznenađena?“

Stiv Vladek je profesor ustavnog prava na Američkom Univerzitetu. On veruje da bi sudovi podržali prednost ustava i presudili protiv Arizone.
„Ne mislim da Arizona ima ovlašćenje da to uradi, ali mislim da je sprovela ono što je želela od samog početka, a to je rasprava na nacionalnom nivou o imigracionoj politici i reformi“.

Federalna vlada je zatražila da se Arizona spreči da primeni svoj zakon koji bi trebalo da stupi na snagu krajem ovog meseca. Uz obe strane spremne da brane svoj stav, ova pravna bitka će svoj epilog najverovatnije dobiti pred Vrhovnim sudom SAD.

(VOA)