Опада подршка Бараку Обами

Нова анкета о јавном мњењу указује да је поверење Американаца у председника Барака Обаму опало на до сада најнижи ниво.

Нова анкета Вашингтон поста и ТВ мреже АБЦ указује да готово шест од сваких десет бирача нема поверења у председникову способност да руководи нацијом.

На почетку председничког мандата, пре 18 месеци, око шест од сваких десет Американаца изражавало је поверење у Обамин процес доношења одлука.

До строжијег оцењивања начина на који Обама обавља дужност дошло је у време кад он настоји да реши бројна питања - од војних акција у иностранству, преко високе незапослености у Америци и лоше ситуације на берзи и тржишту некретнина, до кризе због изливања нафте у Мексичком заливу.

Анкета такође показује да само 43 одсто бирача, укључујући трећину демократа, одобрава Обамино руковођење посусталом економијом.

Федерална тужба против Аризоне

Дебата у Сједињеним Државама о нелегалној имиграцији достигла је виши ниво. Раније ове недеље, секретаријат за правосуђе поднео је тужбу против савезне државе Аризоне којом тражи преиспитивање сагласности са америчким уставом новог закона који се односи на појединце за које се сумња да у земљи бораве илегално. Ова правна контроверза могла би да утиче и на даља настојања у вези са имиграционом реформом.

Окупљање испред Беле Куће... Руком исписане поруке председнику Обами, у знак протеста због имиграционог закона у Аризони... Међутим, Обамина администрација је ових дана уложила до сада највећи протест - тужила је једну савезну државу. У федералној тужби наводи се да је Аризона прекорачила уставну линију којом се гарантује да је федерални закон изнад закона савезних држава. Такође се наводи да би мешавина државних и локалних прописа могла да поремети примену федералних имиграционих закона.

Према новом закону Аризоне, од полиције се захтева да затражи доказ о легалном статусу уколико постоји основана сумња да особа у земљи борави нелегално. То би био први пут да би илегални имигранти могли да буду оптужени да, поред федералног, крше и државни закон.

Прошлог месеца, Глас Америке упитао је секретарку за унутрашњу безбедност Џенет Наполитано да ли би желела да коментарише подношење тужбе, а она је уз смех одговорила "овај, не...". Међутим, рекла је следеће:

„Примена закона дуж те границе и у државама на граници је пре свега федерална одговорност. Ми то и радимо али су нам потребна већа овлашћења, боља технологија, инфраструктура као помоћ, то је део нашег плана“.

Аризона је највећа капија ка Сједињеним Државама за илегалне имигранте и у њој се налази око 460 хиљада особа које су у земљу ушле нелегално. Они који подржавају закон истичу да федерална влада није учинила довољно да се избори са проблемом. Колби Меј је из конзервативног Америчког центра за право и правду.

„Аризона се не труди да регулише имиграциона питања. Они не кажу ко може да уђе, а ко не може. Они су усвојили закон који одсликава оно што федерална влада има у својим књигама већ 40 година. И у том смислу, шта је то што изгледа толико шокантно да је тиме федерална влада толико изненађена?“

Стив Владек је професор уставног права на Америчком Универзитету. Он верује да би судови подржали предност устава и пресудили против Аризоне.
„Не мислим да Аризона има овлашћење да то уради, али мислим да је спровела оно што је желела од самог почетка, а то је расправа на националном нивоу о имиграционој политици и реформи“.

Федерална влада је затражила да се Аризона спречи да примени свој закон који би требало да ступи на снагу крајем овог месеца. Уз обе стране спремне да бране свој став, ова правна битка ће свој епилог највероватније добити пред Врховним судом САД.

(VOA)