Хроника

Омбудсман: Србија добијала шамаре међународних институција због Савамале; Непокретности у Херцеговачкој улици обрисане из катастра у моменту када су још постојале

Штампа
петак, 21. април 2017.

Вршилац дужности заштитника грађана Милош Јанковић изјавио је у Дану уживо телевизије Н1, да је питање Савамале срамота за Србију, јер је тај случај могао лако да буде решен, а уместо тога се већ годину дана поставља питање шта све државни органи нису урадили од момента рушења до данас.

Јанковић каже да је Србија добијала шамаре међународних институција због нелегалног рушења објеката у Херцеговачкој улици у београдској четврти Савамала, које се десило у априлу прошле године.

“То нису шамари који обарају с ногу, али су понижавајући. Мислим да српско друштво мора да смогне снагу да одговори на елементарна питања. Савамала сама по себи је могла да буде нешто што се десило, на шта је држава реаговала, па да очекујемо да се тако нешто више неће десити. Али више није проблем шта се десило, већ шта се све није десило од момента рушења до данас”, истиче он.

Јанковић каже да се поставља питање шта су у претходних годину дана урадили контролни механизми и шта је урађено с аспекта правосуша будући да се у медијима појавила информација да полиција тужилаштву није доставила податке везане за тај случај. Уколико је то истина, треба покренути дисциплински поступак, а отвара се и питање кривичног дела, јер ометање правде није добро, поручује заштитник грађана.

Институција заштитника је недавно покренула и поступак контроле рада службе за катастар, поводом навода да су непокретности у Херцеговачкој улици обрисане из катастра у моменту када су још постојале. Тај поступак је при крају и Јанковић очекује да ће ускоро изаћи у јавност са утврђењем и препоруком уколико се утврди да је незаконитости било.

Јанковић подсећа да су државни органи дужни да поступе по захтевима заштитника грађанина и стиче да у досадашњем раду државни органи Републике Србије у потпуно задовољавајућој мери сарађују са институцијом заштитника. “Омогућавају увид у документацију, разговор са запосленима, и осим појединачних случајева који бацају љагу на све што је добро, ми смо задовољни сарадњом”, каже он.

Гост Дана уживо додаје и да је институција заштитника грађана била суочена са изазовом после оставке Саше Јанковића, и да су се потрудили да се тај транзициони период не осети пуно по питању заштите права грађана.

“Успели да одржимо институцију. Многи су мислили да ће нестатати, радили смо под притиском, иако су многи сукоби били личне природе, све је то имало велике последице по нашу институцију. Самим тим што он (Саша Јанковић) више није у тој институцији, избијен је аргумент да је одређена личност крива што врши контролу законитости”, наводи Милош Јанковић и истиче да је проблем што одређени носиоци државних функција не разумеју која је стварна сврха заштитника грађана – а то је управо контролна делатност.

“Проблем је што они нису научили да буду под контролом, њима смета да их контролишу. Сећате се приче о платама? Мени је један посланик рекао: 'Имате добре плате, зашто критикујете?' То је наш посао. Средњи естаблишмент у државнох управи ће рећи да смо ми корекнти и да сваки позитивни помак похвалимо. Није то похвала органа, то је трасирање шта је добар начин рада, шта представља добру управу”, објашњава он.

Када је реч о плати заштитника грађана, Јанковић подсећа да је она утврђена законом и да је у нивоу судија Уставног суда, те да је због примања заштитника била покренута хајка, док Уставни суд нико помињао није. “На вама је да судите зашто су проблем једне, а не друге плате”, поручио је он.

Јанковић је упозорио и да је Србија у чорсокаку, што је, како каже, последица велике поделе у друштву. Каже да је недавно преко Твитера добио поруку да је “вођа легла другосрбијанског сорошевског екстремизима”. Иако, како каже, нити живи у леглу, нити је Сорошев плаћеник, а камоли екстремиста, највише му је засметала реч “другосрбијански”.

“Ми смо направили подељено друштво, које нема снаге да се повезује на основу сличности него тражи разлике. Да би могли црно-бело да се обојимо, најбоље средство су етикете. Најлакше је рећи 'убица', 'лопов'... Имамо поделу ко воли Србију, а ко не воли. Не дозвољавам ником да ми каже да је већи патриота него ја, јер по ком критеријуму себи дозвољавјау да себе проглашавају за патриоте, а чине ствари које не чине добро друштву”, пита се Јанковић.

Хитна помоћ мора да обавља свој посао

Вршилац дужности заштитника грађана подсећа и да је по службеној дужности покренуо поступак у београдској Хитној помоћи, након што се појавила информација да та служба није у могућности да обавља свој посао због грађанских протеста који се одвијају у центру града.

“Уколико постоји служба Хитне помоћи, она је дужна да остварује своју улогу како је прописано. Постоје механизми који јој дозвољавају да прођу - возила с правом првенства пролаза - уколико ни на тај начин не може да се оствари, уколико окупљењи не желе да пропусте возило, полиција је дужна да обезбедни несметан рад службе од великог значаја. Сматрамо да је саопштење да служба неће обављати свој посао било крајње непримерено”, објашњава он.

Када је реч о недавно одржаним председничким изборима, Јанковић каже да су добили око 50 притужби на пропусте у раду дипломатско-конзуларних представништва и локалних самоуправа, у смислу да одређеним држављанима са правом гласа није омогућено да гласају у дипломатско-конзуларним представништвима.

Србија не може да задржи либералан приступ мигрантској кризи

Јанковић је говорио и о мигрантској кризи, упозоривши да Србија не може да задржи либералан приступ у ситуацији када њени суседи затварају границе. То, како каже, може деловати охрабрујуће за мигранте, али у ситуацији када су они измучени и без новчаних средстава, пружа им прилику да буду жртве, јер им кријумчари постају једина нада за даље кретање.

Заштитник грађана сматра и да велики колективни центри нису добар приступ, и да је потребно широм Србије направити велики број мањих центара у којима би мигранти били потпуно збринути. “То не значи да се решава све кроз питање кревета, поставља се питање колико миграната Србија може да збрине и за колико може да представља стварно уточиште”, објашњава он.

Јанковић упозорава и да је велики број миграната више путао покушавао да пређе хрватску и мађарску границу и да је разговарао са некима од њих који су се вратили са физичким повредама које су задобили ван Србије. Зато је канцеларија заштитника грађана направила споразум са УНХЦР-ом, цивилним сектором, омбудсманком Хрватске и цивилним сектором из Мађарске, којим је предвиђено да тимови људи обиђу мигранте и изврше анализу свих појединачних случајева, које ће, између осталих, прегледати лекар форензичар.

Јанковић се нада и да ће МУП помоћи и истиче да је то од користи целом друштву, а пре свега мигрантима, јер ако се такви случајеви осветле од стране државних органа, онда ће то у свету бити сигнал да то више не сме да се дешава.

(Н1)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]