Ombudsman: Srbija dobijala šamare međunarodnih institucija zbog Savamale; Nepokretnosti u Hercegovačkoj ulici obrisane iz katastra u momentu kada su još postojale

Vršilac dužnosti zaštitnika građana Miloš Janković izjavio je u Danu uživo televizije N1, da je pitanje Savamale sramota za Srbiju, jer je taj slučaj mogao lako da bude rešen, a umesto toga se već godinu dana postavlja pitanje šta sve državni organi nisu uradili od momenta rušenja do danas.

Janković kaže da je Srbija dobijala šamare međunarodnih institucija zbog nelegalnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u beogradskoj četvrti Savamala, koje se desilo u aprilu prošle godine.

“To nisu šamari koji obaraju s nogu, ali su ponižavajući. Mislim da srpsko društvo mora da smogne snagu da odgovori na elementarna pitanja. Savamala sama po sebi je mogla da bude nešto što se desilo, na šta je država reagovala, pa da očekujemo da se tako nešto više neće desiti. Ali više nije problem šta se desilo, već šta se sve nije desilo od momenta rušenja do danas”, ističe on.

Janković kaže da se postavlja pitanje šta su u prethodnih godinu dana uradili kontrolni mehanizmi i šta je urađeno s aspekta pravosuša budući da se u medijima pojavila informacija da policija tužilaštvu nije dostavila podatke vezane za taj slučaj. Ukoliko je to istina, treba pokrenuti disciplinski postupak, a otvara se i pitanje krivičnog dela, jer ometanje pravde nije dobro, poručuje zaštitnik građana.

Institucija zaštitnika je nedavno pokrenula i postupak kontrole rada službe za katastar, povodom navoda da su nepokretnosti u Hercegovačkoj ulici obrisane iz katastra u momentu kada su još postojale. Taj postupak je pri kraju i Janković očekuje da će uskoro izaći u javnost sa utvrđenjem i preporukom ukoliko se utvrdi da je nezakonitosti bilo.

Janković podseća da su državni organi dužni da postupe po zahtevima zaštitnika građanina i stiče da u dosadašnjem radu državni organi Republike Srbije u potpuno zadovoljavajućoj meri sarađuju sa institucijom zaštitnika. “Omogućavaju uvid u dokumentaciju, razgovor sa zaposlenima, i osim pojedinačnih slučajeva koji bacaju ljagu na sve što je dobro, mi smo zadovoljni saradnjom”, kaže on.

Gost Dana uživo dodaje i da je institucija zaštitnika građana bila suočena sa izazovom posle ostavke Saše Jankovića, i da su se potrudili da se taj tranzicioni period ne oseti puno po pitanju zaštite prava građana.

“Uspeli da održimo instituciju. Mnogi su mislili da će nestatati, radili smo pod pritiskom, iako su mnogi sukobi bili lične prirode, sve je to imalo velike posledice po našu instituciju. Samim tim što on (Saša Janković) više nije u toj instituciji, izbijen je argument da je određena ličnost kriva što vrši kontrolu zakonitosti”, navodi Miloš Janković i ističe da je problem što određeni nosioci državnih funkcija ne razumeju koja je stvarna svrha zaštitnika građana – a to je upravo kontrolna delatnost.

“Problem je što oni nisu naučili da budu pod kontrolom, njima smeta da ih kontrolišu. Sećate se priče o platama? Meni je jedan poslanik rekao: 'Imate dobre plate, zašto kritikujete?' To je naš posao. Srednji establišment u državnoh upravi će reći da smo mi koreknti i da svaki pozitivni pomak pohvalimo. Nije to pohvala organa, to je trasiranje šta je dobar način rada, šta predstavlja dobru upravu”, objašnjava on.

Kada je reč o plati zaštitnika građana, Janković podseća da je ona utvrđena zakonom i da je u nivou sudija Ustavnog suda, te da je zbog primanja zaštitnika bila pokrenuta hajka, dok Ustavni sud niko pominjao nije. “Na vama je da sudite zašto su problem jedne, a ne druge plate”, poručio je on.

Janković je upozorio i da je Srbija u čorsokaku, što je, kako kaže, posledica velike podele u društvu. Kaže da je nedavno preko Tvitera dobio poruku da je “vođa legla drugosrbijanskog soroševskog ekstremizima”. Iako, kako kaže, niti živi u leglu, niti je Sorošev plaćenik, a kamoli ekstremista, najviše mu je zasmetala reč “drugosrbijanski”.

“Mi smo napravili podeljeno društvo, koje nema snage da se povezuje na osnovu sličnosti nego traži razlike. Da bi mogli crno-belo da se obojimo, najbolje sredstvo su etikete. Najlakše je reći 'ubica', 'lopov'... Imamo podelu ko voli Srbiju, a ko ne voli. Ne dozvoljavam nikom da mi kaže da je veći patriota nego ja, jer po kom kriterijumu sebi dozvoljavjau da sebe proglašavaju za patriote, a čine stvari koje ne čine dobro društvu”, pita se Janković.

Hitna pomoć mora da obavlja svoj posao

Vršilac dužnosti zaštitnika građana podseća i da je po službenoj dužnosti pokrenuo postupak u beogradskoj Hitnoj pomoći, nakon što se pojavila informacija da ta služba nije u mogućnosti da obavlja svoj posao zbog građanskih protesta koji se odvijaju u centru grada.

“Ukoliko postoji služba Hitne pomoći, ona je dužna da ostvaruje svoju ulogu kako je propisano. Postoje mehanizmi koji joj dozvoljavaju da prođu - vozila s pravom prvenstva prolaza - ukoliko ni na taj način ne može da se ostvari, ukoliko okupljenji ne žele da propuste vozilo, policija je dužna da obezbedni nesmetan rad službe od velikog značaja. Smatramo da je saopštenje da služba neće obavljati svoj posao bilo krajnje neprimereno”, objašnjava on.

Kada je reč o nedavno održanim predsedničkim izborima, Janković kaže da su dobili oko 50 pritužbi na propuste u radu diplomatsko-konzularnih predstavništva i lokalnih samouprava, u smislu da određenim državljanima sa pravom glasa nije omogućeno da glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Srbija ne može da zadrži liberalan pristup migrantskoj krizi

Janković je govorio i o migrantskoj krizi, upozorivši da Srbija ne može da zadrži liberalan pristup u situaciji kada njeni susedi zatvaraju granice. To, kako kaže, može delovati ohrabrujuće za migrante, ali u situaciji kada su oni izmučeni i bez novčanih sredstava, pruža im priliku da budu žrtve, jer im krijumčari postaju jedina nada za dalje kretanje.

Zaštitnik građana smatra i da veliki kolektivni centri nisu dobar pristup, i da je potrebno širom Srbije napraviti veliki broj manjih centara u kojima bi migranti bili potpuno zbrinuti. “To ne znači da se rešava sve kroz pitanje kreveta, postavlja se pitanje koliko migranata Srbija može da zbrine i za koliko može da predstavlja stvarno utočište”, objašnjava on.

Janković upozorava i da je veliki broj migranata više putao pokušavao da pređe hrvatsku i mađarsku granicu i da je razgovarao sa nekima od njih koji su se vratili sa fizičkim povredama koje su zadobili van Srbije. Zato je kancelarija zaštitnika građana napravila sporazum sa UNHCR-om, civilnim sektorom, ombudsmankom Hrvatske i civilnim sektorom iz Mađarske, kojim je predviđeno da timovi ljudi obiđu migrante i izvrše analizu svih pojedinačnih slučajeva, koje će, između ostalih, pregledati lekar forenzičar.

Janković se nada i da će MUP pomoći i ističe da je to od koristi celom društvu, a pre svega migrantima, jer ako se takvi slučajevi osvetle od strane državnih organa, onda će to u svetu biti signal da to više ne sme da se dešava.

(N1)