Оља Бећковић: Оволико ћутање може да буде последица једино страха за голи живот, а чак и ја мислим да није дотле дошло – али, доћи ће уколико наставимо да ћутимо

Новинарка Оља Бећковић прокоментарисала је смену Жељка Хубача, в.д. директора Драме Народног позоришта, подсећајући да је он недавно, између осталог, говорио о томе да су запослени у том сектору, после четири године успешног рада, “награђени тако што су ове године добили најмањи буџет за продукцију у последње четири године”.

“Већ у понедељак ујутру Жељку Хубачу је уручен и други нематеријални део награде: ‘Народно позориште обавештава јавност да је, на основу Статута и овлашћења управника, Дејан Савић донео одлуку да први човек Драмског сектора наше највеће и једне од најзначајнијих институција културе, у наредном периоду буде Југ Радивојевић, угледни и афирмисани позоришни и филмски редитељ. Намера је да Народно позориште, поводом јубиларне сезоне, али и после ње, измени визуру драмског репертоара, који ће, као и до сада, бити окосница уметничког препознавања националне куће’.

Да ли је у било којим временима било где смењен директор Драме чије су представе донеле позоришту више од стотину награда? Није лако наћи такав податак. Али није тешко наћи стотине примера људи који су разрешени разних дужности преко ноћи, без икакве потребе овлашћених смењивача да за то пруже било какво логично образложење.’Намера је да НП измени визуру драмског репертоара’ – шта то значи? У чему је погрешио Хубач? Да ли је кажњена његова визура репертоара на коме се нашао ‘Балкански шпијун’ Душка Ковачевића, или само ‘Балкански шпијун’ у режији Тање Мандић? Шта су мане Хубачеве визуре према којој је у овој сезони на сцену требало да буду постављене ‘Нечиста крв’, ‘Травничка хроника’ и ‘Покојник’? Шта Дејан Савић замера Бори Станковићу, Иви Андрићу или Браниславу Нушићу? Не знамо.

Као што не знамо ни зашто је прошле недеље смењен директор Музеја Николе Тесле. Да ли је у било којим временима било где било могуће смењивати људе преко ноћи без иједног дигнутог гласа колега и еснафа? Јесте. И то је оно што забрињава, јер се превише добро зна која су то била времена. Не знам ни за једна друга у којима је био баш оволики мук. Оволико ћутање може да буде последица једино страха за голи живот. А ево, чак и ја мислим да није дотле дошло. Али ће доћи уколико наставимо да ћутимо. Доћи ће по сваког од нас, па и по Југа Радивојевића.”

(Блиц - Истиномер)