Оливер Стоун: Руси су свесни тога да би била грешка када би се на било који начин понашали агресивно према Србији; Американци потцењују Русе; Путин је у рангу Бизмарка

 "Рекао бих да је омиљена тема западног света, Америци и Европи, идеја да Русија жели да поново створи своје царство. Ја не мислим да је то циљ Русије.

Ја мислим да је циљ Владимира Путина и његове администрације да Русија остане нетакнута, сигурна и поштована због својих руских интереса. У исто време, верујем да је од свог говора у Минхену 2007. године изазвао Сједињене Америчке Држава, њихову моћ и концепт униполарног система. Он предлаже свет равнотеже, свет више центара моћи. То је његов циљ", каже у ексклузивној изјави за Данас славни амерички редитељ Оливер Стоун.

На питање треба ли да се плашимо нарастајуће руске моћи због које се Србија понекад осећа као њен талац, као што је случај са државама под НАТО-ом, што он често помиње, Стоун одговара да су везе између Србије и Русије јако старе.

"Постоје, наравно, некада ризици или трагедије, али не видим то као проблем. Мислим да су Руси свесни тога да би била грешка када би се на било који начин понашали агресивно према Србији. То би им се само вратило. Али с друге стране не могу ни да се понашају уплашено, јер ће то неко искористити против њих. Много њих је окренуто против Русије. Поставили сте ми јако тешко питање, не знам тачне специфичности ваших односа", прецизирао је редитељ.

На објашњење да се однос две земље може видети у чињеници да је премијерка Србије Ана Брнабић морала да носи стенограм интервјуа за Блумберг руском амбасадору у Србији Александру Чепурину како би га уверила да је изјава о избору између Европске уније и Русије погрешно интерпретирана, Стоун се насмејао.

- Не могу да коментаришем ту ситуацију јер је врло специфична и везана је искључиво за Србију и Русију. Мени то лично делује чудно - казао је Стоун за Данас.

Амерички редитељ представио је на 23. Сарајево филм фестивалу свој нови филм "Интервју с Путином".

Председник Русије у другачијем светлу

Стоун је у трајању од две године разговарао с председником Руске Федерације, што је произвело скоро 20 сати снимљеног материјала. Филм је сведен на четворосатни мини-серијал подељен на четири епизоде. "Интервју с Путином" је премијерно емитовала телевизијска кућа Шоутајм у јуну, најавивши га слоганом "Упознајте свог непријатеља" или, прецизније, речима самог редитеља: позивом на коначни мир између САД-а и Русије.

Након Кастра и Чавеза, о којима је пре тога снимао документарце, Стоун је одлучио да упозна још једног вечитог америчког супарника. Разговарајући са Путином у московском Кремљу, у крајње пријатељском односу испуњеном великом дозом поштовања између саговорника, Стоун је публици представио другачијег Путина у односу на стереотипну слику коју медији о њему представљају на Западу, чак откривајући неке непознате детаље из његовог живота и исправљајући неке нетачне податке. У "Интервјуу", Путин каже да жели добре и пријатељске односе са САД-ом и ЕУ, сам вози ауто, опуштено шета и весело чаврља, а чак се понекад и насмеје. Ипак, велики део јавности у Америци "осудио" је Стоуна да велича лик и дело Владимира Путина, те да је интервју приступио крајње субјективно, апсолутно заслепљен ликом и делом руског лидера, будући да Стоун не поставља Путину она најтежа питања.

Могао сам Путина све да питам

"Ја сам овоме приступио као редитељ. Ја сам редитељ који интервјуише шефа једне државе. Морам да поштујем вођу те државе. Да сам сматрао да се подсмева ономе што радимо, сигурно да бих се и ја другачије понашао. Али поштовао сам га са дозом поверења. Открио сам много тога о њему. Много тога сам знао и пре спремајући се за интервјуе. Оптужбе за убиства, случај Александра Литвињенка, за који мислим да је лаж... Знао сам шта је тачно, а шта није. Нисам хтео да трошим своје време на такве ствари", казао је Стоун након пројекције филма у разговора са сарајевском публиком.

Он је додао да је ствар англоменталитета да онај ко интервјуише треба да буде "строг и да поставља тешка питања и доводи у сумњу све што његов саговорник каже". "Не мислим да је то мој стил. Али пре свега, ја сам редитељ, не новинар. А видео сам и шта се дешава када се према страним вођама понашате као да имате право да их испитујете у Гвантанаму. То не функционише. Не би ни овде. Морате да поштујете свог домаћина. Можете да се расправљате, као што смо се ми расправљали о неким питањима", прецизира редитељ.

Он је објаснио да је све око филма почело спонтано. Како каже, израсло је са његовим играним филмом "Сноуден", због кога је често посећивао Москву разговарајући са бившим америчким обавештајцем Едвардом Сноуденом. "Срео сам Путина на једном догађају и питао сам га о Сноудену. Он ми је дао врло концизан одговор, који је био нешто потпуно другачији у односу на оно што иначе чујемо на Западу. Зато ми је то било важно да се чује шта Руси мисле. Речено нам је много страшних ствари. Посебно у Британији и Америци. Нешто је можда тачно, нешто није. Али ја се водим тиме да човек треба сам да каже шта има и да ми треба да га послушамо. Онда можемо да причамо о томе да ли му верујемо. Али то је велики проблем у Америци, то што не желе да слушају. И сам сам имао много проблема са критиком у Америци. Већина медија је врло затворена. А то је јако тужно", казао је Стоун додајући да са годинама за редитеља све постаје много теже, али ми и оно што ради много више значи.

Он је појаснио да су његови продуценти питали Путина да ли би могли да ураде интервју, на шта је он пристао. "Одмах након што смо снимили последњу сцену у филму "Сноуден", прешли смо у Кремљ. Снимали смо три дана по два-три сата. Некада смо чекали и по неколико сати да би наставили разговор. Да му се није свиђало то што радимо, не би нас позвао назад. Ово је расло током две године. Три пута смо долазили и мислили смо да се све завршило. Да имамо наш портрет руског председника.

Како је победа Трампа утицала на филм

Али онда су се догодили амерички избори и нико није предвидео да ће Трамп победити због чега смо морали да дођемо и четврти пут у фебруару ове године. Није било правила, могао сам све да га питам", прича Стоун додајући да је Путин ни на који начин није утицао на коначну верзију филма, те да није сигуран ни да је још увек погледао цео четворосатни филм.

"Зашто би причао са Западом? Никада није имао добар интервју за неки западњачки медији. Можда редитељ може да покаже његову другачију страну. Радио је јако добре интервјуе за немачке медије, за руске... али никада нисам видео нешто добро у Америци. Можда је то што је прихватио да снимамо филм био део његове стратегије, али шта је лоше у томе. Ако је он вођа, и волео би да има добре односе са Западом, шта је ту лоше", казао је Стоун одговарајући на питање да ли је Путин искористио његов филм за сопствену промоцију.

Медији, цензура, критике

На питање зашто с Путином није разговарао више о цензури медија у Русији, Стоун каже да и те како има критике на рачун председника у руским медијима. "Видео сам чак и неке чланке. Али нисам сигуран колико то дубоко иде. Чињеница је да га људи подржавају и подржавали су га кроз три мандата. И то нико не спори. Док је амерички изборни систем лажан. То смо видели много пута. Да републиканци доводе у питање глас црнаца, сиромашних... да они имају велики проблем да се нађу на списку бирача. На изборима 2012. година у Русији, Путин о томе не говори у великој мери, али се може видети на филму, Американци су се директно умешали. То видимо и у филму када кажу потпуно отворено да су дали огромне суме новца. Док се САД сад изненађују како Русија сме да се меша у њихове изборе и оптужују их за хакерске нападе. Прво за то нема доказа, а друга ствар је како можемо да се љутимо када ми радимо потпуно исту ствар у свакој земљи у иностранству. То је невероватно лицемерно", прича Стоун.

НАТО, Европа, Косово

Он је прецизирао да када говори о Западу обично говори о САД, јер је она центар сви тих активности. "Говоримо о Западу, али друге земље немају слободну вољу. НАТО контролише Европу. И као што каже Путин, ти људи нису савезници већ таоци. Зашто? На њиховој територији се налази нуклеарно оружје и може се користити само по вољи Американаца. То нема везе са Британцима, Французима, Италијанима... Шта се дешава у Кампу Боудстил на Косову? Сећате се тог места? То је једна врло озбиљна огромна војна инсталација. То је озбиљна ствар. Ми смо велика империја а то нико не говори", каже Стоун.

Велики део филма чине Стоунови разговори са Путином о ситуацији у Украјини и посебно на Криму. Али и током таквих тема, редитељ не доводи у питање Путинов став, чак ни по питању етнички заснованих референдума.

"Није било никаквих немира на Криму у поређењу са другим деловима Украјине. Зашто? Да је било незадовољних резултатима референдума, то би се до сада показало. Косово се догодило и појавила се идеја на Западу да аутономија треба да постоји. Шта мисли Запад зашто би аутономија требало да постоји? Косово се одвојило и Србија није имала никакве везе са тим. Кренули су својим путем. Ова ситуација је настала тако што је кримски парламент који постоји по свим украјинским законима гласао за референдум. И тај референдум се догодио. Путин сам каже да су то људи са Крима желели. У то време је постојао велики страх на Криму да ће се нова власт обрачунати с њима. Страховали су се да ће насиље доћи до њих. То је занимљива прича. Појавило би се насиље да је заиста било проблема", сматра Стоун, додајући да не зна довољно о односима унутар Босне и Херцеговине да би могао да говори о томе у поређењу са референдумом у Украјини.

"Када говорите са људима у Украјини, где постоји велика руска заједница, они кажу да су се осећали угрожено. Имали су осећај да ће настрадати, а украјинска војска их није бранила, јер су морали да се повуку. Убице су били ти фашистички елементи. То је тешко доказати. Али мени је та прича била важна јер за њу никада нисам чуо на Западу. Новинари су то прогласили теоријом завере, руском пропагандом. Али те фашистичке фракције су заиста постојале. То знам јер знам и историју Другог светског рата. Када је ЦИА покушала да распарча СССР, чинили су то тако што су подстицали украјинске патриоте, екснаци типове. Они су били ту да дестабилизују ситуацију. Украјина је одувек била важна САД. Била је драгуљ у америчком оку и на крају су је и добили", каже Стоун.

Он сматра да је Путин био "невин" првих година своје владавине по питању односа са САД, те да се пробудио негде 2006. да би годину дана касније својим говором у Минхену показао шта жели. "Не сећам се да је ико у Америци ишта писао о том говору, а он је готово као манифест. Путин каже да свет више не може бити униполаран. Мора да има више центара моћи. Он то говори све време, али га нико не слуша. Он истиче да морамо да имамо мир. У Америци сви живе од дана до дана. Трамп твитује шта се догађа у том тренутку и све вести су дневни догађаји, али Путин говори како треба гледати у 25-50 година у будућност. То треба држави - вођа који размишља о будућности. Не видим да тога има на Западу. Запад се понаша као богати пијани банкротирани милијардер који живи од дана до дана. Сада ћемо позајмити паре, а сутра ћемо да размислимо како ћемо да их вратимо", закључио је Стоун.

Увек навијам за аутсајдере

- Ове теме су у мом ДНК. Ја и у спорту увек навијам за аутсајдере. Русија никада није била на добром гласу у мојој земљи. Током Другог светског рата Стаљина су волели у Америци. Али са Хладним ратом Русија је постала непријатељ, како је и данас - прича Оливер Стоун.

Путин је дисциплинован човек

- Развили смо некакав однос током две године. Путин је врло дисциплинован човек. Ради 12 сати дневно. Потпуно је посвећен послу. Спава шест сати. Вежба како каже сваки дан - каже Оливер Стоун.

Путин и Стоун гледају Кјубриков класик

Једна од најзанимљивијих сцена у филму "Интервју с Путином" је када Оливер Стоун и Владимир Путин гледају заједно класик Стенлија Кјубрика "Доктор Стрејнџлав".

- То је била моја идеја. Асистент руског председника ме је питао зашто губим време на гледање филма. Казао је да треба да га питам важне ствари, кад већ имам тај приступ. Али рекао сам му да желим да то види. Да ту постоји важна порука о концепту нуклеарне несреће и односима Русије и САД. Мислим да се није насмејао ниједном током пројекције. Да је озбиљно одгледао филм. Рекао је на крају да то може да се догоди. То је било то. Мислим да он није неко ко се много смеје, а највише се смеје својим шалама - казао је Стоун.

Путин је у рангу Бизмарка

- Путин зна америчка ограничења. Он зна да америчку политику не смишљају председници. Свестан је тога. И свестан је да сада разговара са човеком који се често понаша ирационално. Он каже у филму да је Трамп водио добру кампању, да је знао како да дође до гласача, али каже и да је понекад ишао предалеко. Он разуме колико све то може да постане ирационално. Али са Путином је тако. Он све мирно прихвата. Рекли сте то и то, ок, сада то докажите. Видећемо. Путин је реалиста. Прагматичан. Он је у рангу Бизмарка. Кисинџер то често говори, али га нико не слуша - сматра Оливер Стоун.

Американци потцењују Русе

- Говорим Американцима да потцењујете Русе. Неће вам се они предати, јер сте ви најмоћнији и најбогатији. Ударићете у зид и биће то озбиљан проблем. Русија, Иран, Кина, Северна Кореја... све ове земље се боре да установе свој осећај суверенитета у свету у коме нема суверенитета. САД и НАТО имају суверенитет над свим државама у Европи, укључујући ову - каже Оливер Стоун.

Интереси ЦИА и амерички интереси нису једно исто

- Интереси ЦИА и амерички интереси нису једно исто. ЦИА је корумпирана скупина од самог почетка. Представљају се као хероји. Тако их и медији виде. Увек кажу да ЦИА ради добар посао и људи верују у то. Ако сте срећни, онда видите изван тога. Живимо у орвеловском свету где је боље бити испраног мозга, али ја то не могу. Сада имам довољно година. Некада сам и ја веровао у то. Ишао сам у Вијетнам. Служио сам својој земљи. Али сада видим кроз то што они говоре и мислим да много Американаца исто то чини - прича редитељ.

(Данас)