петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Оливер Ивановић: О статусу Косова ћемо тек преговарати
Хроника

Оливер Ивановић: О статусу Косова ћемо тек преговарати

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 26. август 2011.

Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић изјавио је данас ће се о питању статуса Косова тек преговарати, као и да Албанци полако схватају да је Србија та која" држи све кључеве".

"Треба свима да буде јасно, па и косовским Албанцима, да питање статуса Косова није решено. Уз сво поштовање за Америку и друге утицајне и јаке земље које су признале независност Косова, јасно је да док то Србија не буде урадила, постоји озбиљна сметња да се као независни промовишу", истакао је Ивановић у интервјуу Тањугу.

Ивановић је додао да са питањем преговора о статусу Косова не треба журити, али да и Албанци полако почињу да схватају да је Србија држи све кључеве и да ће са њом морати пре или касније да разговарају о томе.

Он је појаснио да Србија уочи избора није у прилици да разговара о тако осетљивом питању, али да и са друге стране, у Приштини, постоји велика политичка нестабилност са сталном претњом пада владе.

Таква влада сигурно не може да разговара о тешким стратетшким питањима, сматра Ивановић.

Он је нагласио да преговори о статусу Косова неће моћи да буду сасвим независни од актуелних преговора о техничким питањима.

"Питање статуса и техничка питања се преплићу. Са брзином решавања техничких питања ми заправо дефинишемо и моменат када ћемо морати да отворимо и велико и кључно питање - дефинитаван однос Србије према свом делу и дефинитиван однос косовских Албанаца према Београду", казао је Ивановић.

Он лично сматра да је кипарски модел једино право решење за косовско питање.

Без обрира на то што су немачка канцеларка Ангела Меркел и још неки државници у Европи рекли да не желе да увезу проблем у ЕУ, мислим да ће то можда бити једино право решење", рекао је Ивановић и појаснио да је Кипар тек ових дана, пет или шест година после уласка у ЕУ, близу некаквог решења.

"Тек сада преговори имају смисла, јер кипарски Грци схватају шта су добили, а кипарски Турци шта су изгубили. Тек онда када постоји тако јак економски и политички интерес, људи су много спремнији на комромисе и договоре.То је Србија у ЕУ са територијом Косова на коју се неће примењивати европско законодавство", појаснио је Ивановић.

Говорећи о питању статуса севера Косова и Метохије Ивановић је истакако да ће оно сигурно бити отворено, али "заједно са статусом целог Косова".

"Ми морамо имати генерално једнак приступ према српском становништву на Косову, једнако као што имамо јасан приступ према косовској независнсоти", подвукао је Ивановић.

Упитан да ли је иза посете немачке канцеларке Београду остао услов да Србија призна независно Косово уколико жели у ЕУ, Ивановић је рекао да то није генерални став ЕУ.

"Уз све уважавање Ангеле Меркел као канцелара једне веома утицајне државе у свету, а вероватно најутицајније у ЕУ, то није став целе ЕУ. То је став појединачно Немачке, можда још неких чланица, али не и генерални став ЕУ нити ће се то моћи усагласити на тај начин", рекао је Ивановић.

Он је образложио да су унутар ЕУ "сви свесни да западни Балкан може да буде дестабилизирајући фактор за читаву западну Европу".

Подсећајући да би ескалација насиља, која је деведесетих виђена на територији Балкана, значила и колоне избеглице за западноевропске земље, Ивановић је истакао да Европа такав сценарио сигурно жели да избегне.

Упитан да ли су поруке које је Меркелова изрекла у Београду предале европску будућност Србије у руке косовских Албанаца, Ивановић је рекао да Албанци и иначе "олако читају такве поруке".

"Мислим да би уз своју традиционалну агресивност коју показују у оваквим ситуацијама, то могао да буде позив на ново насиље. С друге стране, Албанци никад нису сами у доношењу таквих одлука, тако да је много важније шта ће им на затоворнеим састанцима рећи амбасадори земаљха чланица ЕУ, али и амерички амбасадор у Приштини који је несумњиво веома утицајан тамо", рекао је Ивановић.

Он је додао и да од услова које је поставила немачка канцеларка, прва два, односно наставак дијалога и проширење деловања Еулекса на целу територију Косова, није ни требало постављати.

Говорећи о укидању паралелних инситуција, Ивановић је поновио да постоји уставна обавеза Србије да становништву на Косову пружи све услуге које имају грађани у другим деловима Србије.

"Могу оне (институције) бити рационалније, реорганизација може да се догоди али то не сме да буде реорганизација ради смањења, већ ради повечха функционалности тих институција које понекад показују слабост у деловању", додао је Ивановић.

Упитан на који ће начин Србија решити питање царинског печата, које се као услов за добијање кандидатуре помиње и у Акционом плану владе, Иванових је истакао да оно мора бити у сладу са Резолуцијом 1244.

Он је објаснио да косовске царине нису постојале када смо потписали ЦЕФТА споразум, већ да је то учињено са Унмик царинама.

Значи ако Унмик царине као такве не постоје, што је чињеница, онда оне могу бити замењене само нечим што је апсолутно неутрално и јасно указују да се о Косову говори као о протекторату и о Косову за које је стриктно веза Резолуција 1244.

Заступање и представљање у складу са Резолуцијом, уз Унмик или са јасном индентификацијом да је Косово протекторат је прихватљиво за Београд, подвукао је Ивановић.

Упитан да ли постоји идеја о томе какав би статус севера могао бити и да ли се размишља о Ахтисари плус плану, Ивановић је рекао да ће Ахтисаријев оквир који гарантује косовску независнот остати неприхватљив за сваку власт у Србији. "Тај план је генерално одбачен, али не значи да су сва решења лоша", истакао је Ивановић.

Он је истакао и да се нада да ће Србија добити статус кандидата до краја ове године, односно да ће, како је рекао "ЕУ остати коректна и принципијелна".

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер