петак, 19. октобар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Олег Бондаренко: Журба око КиМ уопште није у интересу српског народа, брзина може само ако одустанеш од својих интереса; Косово није само српско питање, то је и руско и светско питање
Хроника

Олег Бондаренко: Журба око КиМ уопште није у интересу српског народа, брзина може само ако одустанеш од својих интереса; Косово није само српско питање, то је и руско и светско питање

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 10. октобар 2018.

 Верујем да ће новоизабрани српски члан Председништва БиХ Милорад Додик испунити најављене амбициозне планове, па и онај да ће председника Русије Владимира Путина позвати у Босну и састати се с њим пре Нове године, каже руски аналитичар Олег Бондаренко, уз оцену да ће резултати избора у БиХ имати последице по читав регион.

Бондаренко претпоставља да би једна од могућности за посету Путина Босни и Херцеговини могла бити кад руски председник буде долазио у Србију, што би према једном од сценарија требало да се догоди у децембру.

„Није било ниједне ситуације да Додик нешто обећа а да не испуни. Мислим да и Русија и сви могу да верују у његова обећања: ако је рекао да ће урадити све да Босна и Херцеговина призна Крим као део Русије или ако предлаже да се формира руско-српски центар сличан оном у Нишу, онда ће то и бити“, каже руски стручњак за Балкан, који је на челу аналитичког центра Фонд прогресивне политике.

Гостујући у емисији „Спутњик интервју“, Бондаренко, који је пратио изборе у БиХ у Бањалуци, истиче да ти избори имају посебно велики утицај на ситуацију на Балкану, али и велику улогу у контексту развоја односа са Русијом. Додик је, према његовим речима, озбиљан политичар и пример не само за Босну, него и за Србију и све Србе у региону како треба штитити српске интересе.

Бондаренко одбацује оцене са Запада да су избори потврдили да је БиХ у ћорсокаку, уз опаску да је њихов исход свакако пораз Немачке и званичног Загреба, јер је за хрватског члана Председништва изабран Жељко Комшић а не Драган Човић. С друге стране, мандат из редова Бошњака добио је Шефик Џаферовић, који ће, прогрнозира наш гост, бити склон развоју добрих односа са Русијом, чему се неће противити ни Комшић.

Сматра и да су неконструктивне и пропагандистичке оцене да су у БиХ победили националистички оријентисани лидери.

„Додик је интернационалиста који брани интересе свог народа, а што се тиче западног утицаја у БиХ, треба прекинути мандат високог представника. Не треба Босни ни Ешдаун, ни Инцко“, каже Бондаренко. Уверен је такође да, ако се ради по Дејтону, Република Српска има могућности да врати овлашћења која јој је отео високи представник.

На питање да ли се после неуспеха Запада да наметне решење у Македонији, с обзиром на неуспели референдум, као и у БиХ где је победила Додикова опција, може очекивати да то ојача српску преговарачку позицију кад је реч о КиМ и да се и Србија успешније супротстави притисцима, Бондаренко саветује: 

„Не треба журити. Зашто журба, посебно везано за разграничење на Косову. Постоји ситуација на северном Кипру од 1974. и ником ништа: Кипар мисли да је то окупација, а Турци мисле да је то посебна земља коју признаје само Анкара. Ова журба је везана за то што 2019. Британија излази из ЕУ, биће промене владе у неколико европских земаља, а у јуну се одржавају избори за Европски парламент, такође избори у Грчкој. Ципрас вероватно одлази. Зато сви журе“, образлаже Бондаренко.

Он оцењује да журба уопште није у интересу српског народа, јер „брзина може само ако одустанеш од својих интереса, само да изађеш са севера Косова или, како кажу западни аналитичари, да Косово узме још Прешево, Бујановац и Медвеђу“.

Бондаренко скреће пажњу на још један моменат због ког признање Косова није само српско питање.

„То је и руско питање, И светско питање. Јер ако један регион може слободно да изађе из једне државе само због несагласности са њеном политиком или због религиозних разлога, онда зашто Татарстан не би изашао из Русије, јер ми у Русији имамо 20 милиона муслимана, а и ЕУ има Трансилванију у Румунији, Каталонију у Шпанији, Фландрију у Белгији… “, подсећа руски експерт.

Кључно питање за Русију на Балкану је, како истиче, развој добрих односа у контексту безбедности и економије. Бондаренко, напомињући да је независан аналитичар, констатује и да је грешка Русије што се није отворено изјаснила да је против евроинтеграција Србије, „не због тога што је против уласка Србије у ЕУ него због тога што ниједна земља није дошла у ЕУ без уласка у НАТО“.

Друга је ствар, каже, што ни ЕУ неће дозволити Србији да постане њена чланица, и то не само због Русије која може ништа и да не ради.

„Морам отворено да кажем како Србија изгледа у Берлину и Бриселу: као пета колона Москве, као неки сумњиви људи који су и пре сто година и биће још сто година пријатељи Руса и неки руски шпијуни. Зато не верујем да западне елите могу да прихвате долазак Србије као равноправног члана ЕУ“, закључује Бондаренко.

(Спутник)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Васељенска патријаршија дати аутокефалност "Украјинској православној цркви"
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер