четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Око 50 одсто младих у Србији не ради, а остали раде на црно или не раде у струци
Хроника

Око 50 одсто младих у Србији не ради, а остали раде на црно или не раде у струци

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 04. новембар 2010.

Младима џабе сва звања без знања

Београд - Положај младих у Србији данас је најблаже речено незавидан: око 50 одсто не ради, а друга половина углавном ради на црно или не раде у струци.

Млади се углавном образују за профиле из прошлог века, док поједине нове професије уопште не постоје у јединственој номенклатури занимања.

Послодавци не признају дипломе који стижу из сектора неформалног образовања, а с друге стране већина запослених не жели да се стручно усавршава.

Видосава Џагић, потпредседница Привредне коморе Србије, каже да "пут од образовања до запошљавања у овом тренутку представља прави лавиринт и ја као родитељ имам проблем како да своју децу усмерим. Законски оквир није дефинисан, образовни профили су из прошлог века, репродукују се дипломе, а не знања која траже послодавци, образовање се третира као трошак, а не ако инвестиција…"

"Постоји потреба за новим профилима, а појединих уопште нема на тржишту рада. Истраживања показују да тренутно просечни запослени има између 40 и 45 година, није додатно образован и није флексибилан", додаје она.

Сузана Крстић из Групе „Хајде да” сматра да нам није потребна реформа у образовању, већ – револуција. Она каже да млади могу да имају и по 100 сертификата из неформалног образовања, који им не значе ништа приликом конкурисања за посао, јер нису препознати од послодаваца.

Јадранка Димов, експерт за запошљавање и каријерно вођење подсећа да је наша Јединствена номенклатура занимања направљена пре 25 година и рађена је за привреду и територију државе која не постоји.

"У међувремену су многа занимања нестала, а појавила се нова. На пример – омладински радник, тренер, едукатор, низ менаџерских и занимања у области информатике уопште не постоје, имамо 160 катедри у земљи које школују правнике разних усмерења… Послодавци не признају неформално образовање нити препознају Болоњу, што показује да свет образовања и свет рада функционишу као два паралелна света", каже Јадранка Димов.

По њеним речима, у средњим школама се само седам одсто генерације образује у огледним (новим) профилима, а све остало у старим, „мало нашминканим”.

Ми имамо 17 универзитета, додаје, а реално наставног кадра само за пет, што значи да је масовно хонорарисање и допунски рад, што онда довољно говори о квалитету.
"Обично кажу да ће све то тржиште уредити, а ја се бојим да ће неки људи бити осуђени на незапосленост или рад на црно јер ће бити непрепознатљиви после силних година образовања", истиче Јадранка Димов и додаје да ће до 31. децембра 2012. године бити класификовано (описано) око 600 занимања, што је мало, јер поједине земље познају 1.000, али и по 4.500 занимања.

Саша Радуловић, консултант за инвестиције и порески систем и Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа се слажу да је неопходно укинути црно тржиште и реформисати пореску политику, јер немамо довољно послодаваца, а оно што имамо „убијамо” пореским наметима.

Они додају да је највећи проблем младих приликом запошљавања раскорак у ономе што знају и вештинама које су потребне.

"Ево, узео сам студенте са Академије примењених уметности да их обучим и они су били одушевљени што могу да упознају све машине које користимо. Али, после шест месеци ниједан од њих није могао да остане. Шта ми вреди што цртају као Дирер, када не знају да креирају једну мајицу јер их, како кажу, томе нису учили на факултету", каже Кнежевић.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер