Хроника

Хаг: Одбијен захтев Тачија да буде пуштен на слободу због ризика од бекства

Штампа
среда, 27. јануар 2021.

 Суд за злочине ОВК у Хагу одбио је захтев бившег заповедника ОВК Хашима Тачија, оптуженог за ратне злочине над Албанцима, Србима и Ромима, на Косову и у Албанији, да буде пуштен на привремену слободу.

У данас објављеној одлуци, која је донета 22. јануара, претпроцесни судија Никола Гију закључио је да „постоји ризик да би Тачи побегао, опструисао напредак у процесима пред судом или починио нове злочине над онима који се сматрају противницима ОВК, укључујући сведоке који би могли пружити доказе или је већ заказано њихово појављивање пред судом“.

Судија Гију усвојио је тиме аргументе тужилаштва, које се противило захтеву Тачијеве одбране за привремено ослобађање.

Као и у претходној одлуци којом је одбио исти захтев саоптуженог Кадрија Весељија, судија Гију закључио је да је ризик од Тачијевог потенцијалног бекства сада већи него пре његовог хапшења, зато што је сазнао детаље оптужнице и доказа против њега.

Висина казне, укључујући и доживотну, која Тачију прети, ако буде осудјен, такође је фактор који је судија узео у обзир.

Тачијев високи положај у ОВК и на Косову, чији је био председник, по одлуци судије Гијуа, донео му је широку мрежу присталица, који би му могли помоћи да побегне.

Та мрежа „може бити мобилисана у циљу опструисања напретка истраге тужилаштва и одвијања кривичних процеса“, нагласио је судија Гију.

На ризик да би Тачи могао ометати рад суда, по судији, указује и чињеница да је он, само неколико дана пошто је сазнао да је оптужен, тражио од тадашњег америчког државног секретара Мајка Помпеа да интервенише, те да је потом скратио казне неким припадницима ОВК осуђеним за злочине на Косову.

Тачи је, уз то, покушао и да утиче на сведоке и осумњичене које је тужилаштво позивало на саслушање у Хаг тако што им је омогућавао привилегије.

Судија Гију назначио да је се те чињенице морају посматрати „у контексту опште, већ добро утврђене и текуће климе узнемиравања сведока и уплитања у кривичне поступке против бивших припадника ОВК“ на Косову.

Подсећајући да су у сржи оптужнице злочини против особа које су биле означене као противници ОВК, судија Гију је оценио да би постоји ризик да би Тачи на слободи могао покушати да понови кривично дело тако што би узнемиравао сведоке или утицао на њих.

Захтев за пуштање на привремену слободу поднели су и саоптужени Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.

Одлуке судије Гијуа о тим захтевима суд још није објавио.

Тачи (52), Весељи (53), Сељими (49) и Краснићи (69) оптужени су за злодела почињена у 34 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.

Оптужница Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија у 10 тачака терети за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке, као ратни злочини.

За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портпарол.

У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портпарол.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату, заједно са бројним другим официрима и припадницима ОВК, те члановима привремене владе, од којих су у оптужници именовани: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени, који су на Косову ухапшени 4. и 5. новембра, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.

Тужиоци траже да суђење почне у септембру ове године, а одбрана тврди да процес не може почети до лета 2022.

(Бета)

 

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]