Од 1. септембра слободна трговина између Србије и Турске

Споразум о слободној трговини између Србије и Турске ступа на снагу 1. септембра, чиме српски привредници добијају нове могућности за повећање производње и за привлачење страних инвеститора, саопштило је данас Министарство економије и регионалног развоја.

Српски привредници ће убудуће моћи да користе "све погодности заједничке производње и дијагоналне кумулације порекла са Турском".

Они ће, захваљујући дијагоналној кумулацији, моћи да набављају сировине и полупроизводе, прерађују их у Србији и даље пласирају у ЕУ, Турску и земље ЦЕФТА без царина или са преференцијалним царинама, наведено је у саопштењу.

На овај начин реализују се значајне економске предности Прелазног споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, заједно са ЦЕФТА споразумом и Споразумом о слободној трговини са Турском.

Сличне погодности, наши привредници већ користе са земљама ЕУ по основу Прелазног споразума о стабилизацији и придруживању и са БиХ, Македонијом, Хрватском, Албанијом, Црном Гором по основу ЦЕФТА споразума.

Имајући у виду величину турске економије, као и чињеницу да за поједине индустрије у Србији, као што је на пример текстилна, Турска може да представља значајну сировинску базу, то може бити од великог значаја за српску привреду.

Српски предузетници имају сада нове могућности које могу искористити, како за постојећу производњу, тако и за даље привлачење страних инвеститора, посебно у области текстилне индустрије, која је само у 2009. години привукла инвестиције у висини од 28,2 милиона евра, са Италијом као водећим страним инвеститором, наведено је у саопштењу Министарства економије и регионалног развоја.

У Службеном листу Европске уније од 20. августа објављено је ажурирано обавештење о примени дијагоналне кумулације порекла између ЕУ, земаља западног Балкана, учесница процеса стабилизације и придруживања и Турске.

Овим обавештењем констатовано је да Србија званично од 1. септембра 2010. испуњава све услове за примену дијагоналне кумулације порекла са ЕУ, Турском и земљама југоисточне Европе - потписницама ЦЕФТА споразума (Албанијом, Хрватском, Босном и Херцеговином, Македонијом и Црном Гором).

Потенцијал је значајан имајући у виду величину овог новог проширеног тржишта, које је у случају Европске уније 494 милиона становника, Турске 72,5 милиона и југоисточне Европе 29,3 милиона становника.

(Блиц)