Обрад Кесић: Услови за интервенцију

Често ме људи питају како Америка и НАТО одлучују који народ треба спасити војном интервенцијом, а којиваља препустити судбини и Богу.

Да би НАТО и Америка одлучили да интервенишу да би вас заштитили, ви као угрожени народ морате да испуњавате четири услова:

1. Режим који вас убија и прети вам мора да је довољно војно слаб да не преставља озбиљну претњу снагама НАТО-а

2. Режим који вас убија мора да не буде блиски савезник Америке или НАТО-а у рату против тероризма или у било којем другом рату

3. Режим који вас угрожава мора да није блиски савезник ниједне друге велике силе, поготово не Кине

4. (ово је чист бонус) ваша држава је власник нафтних резерви или неких других природних богатстава

Ако испуњавате ове услове онда постоје велике шансе да ћете бити евентуално спасени. А спасавање често иде споро и може да изгледа доста нејасно и неодлучно.

Прво, ако сте народ који је угрожен од сопствене владе онда морате бити свесни да је за америчку или НАТО војну (хуманитарну)интервенцију потребно време. Морате имати у виду чињеницуда ваш живот не вреди ни минималног ризика било којег војника НАТО-аи због тога интервенција у суштини значи бомбардовање са висине од 20.000 до 30.000 стопа. Друго, док се бомбардовање покрене, ви и ваши сународници ћете бити изложени много већој опасности, јер ће војне снаге лојалне вашем режиму да искористе припрему НАТО бомбардовања да би саме покренуле офанзивне војне операције, са жељом да промене чињенице на терену и ојачају сопствене позиције.

Када крене НАТО бомбардовање и кад у Бриселу и Вашингтону искажу незадовољство што бомбардовање са 20.000 стопа не даје добре резултате, онда ће архитекти интервенције НАТО-ада прошире списак одобрених мета, а то ће сигурно да значи веће цивилне жртве међу вашим суграђанима који подржавају режим, што значи да ће подршка режиму да се продуби и ојача пропорционално степену ширења НАТО бомбардовања. Генерално ово значи да ће супротна страна да одлучније брани режим а њихова жеља за осветом ће да им да јошвећу мотивацију да истрају.

Када проширено НАТО бомбардовање и даље не доведе до промене режима, онда ће НАТО још једном да прошири одобрене мете и на цивилну инфраструктуру са надом да ће ово уништавање инфраструктуре не само да казни све оне који и даље подржавају владајући режим, него ће жешће бомбардовање да повећа политички притисак на тај режим паће евентуално тај притисак да постигне критичну масу и натераћережим да се преда. Имајте у виду да када се уништи цивилна инфраструктура и ако ваши дођу на власт преузеће контролу над осакаћеном и много сиромашнијом државом.

Када и ако НАТО победи, и успостави се нова власт, имајте у виду да ће земље НАТО-ада очекују вашу вечну захвалност и да се то покаже тиме што ће нове власти да прихвате сервилни став према свим захтевима држава НАТО-а. Треба очекивати и да ће велике фирме држава НАТО-а преузети водећу улогу у обнови свега што је НАТО уништио. Наравно, нова власт врло брзо ће да покаже да је неспособна да се избори са свим проблемима свакодневног живота у постконфликтној држави, где грађани који су преживели рат немају стрпљења да чекају бољи живот.

Ако ви као угрожени народ испуњавате ове услове онда се можете надати ,,спасавању” од стране НАТО-а. Само треба да будете стрпљиви. Ако не испуњавате ове критеријуме, попут грађана Јемена, Бахреина, Сирије, Саудијске Арабије и низа других сличних земаља, онда нека вам је Бог у помоћи.

(Политика)