среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Обрад Кесић: Тадићева изјава запалила Јариње
Хроника

Обрад Кесић: Тадићева изјава запалила Јариње

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 01. август 2011.

Наш проблем је што се Србија не понаша као држава. Због тога нема поштовања за српске интересе и наше ставове, истиче у интервјуу за “Ало!” Обрад Кесић, политички аналитичар из Вашингтона и добар познавалац америчке спољне политике.

- На Западу постоји мишљење да Србија може непрекидно да мења сопствене ставове који су привремени и немају неку тежину. Једноставно, очекује се да она увек буде та страна која прави уступке и прихвата “реалност” која се ствара. Немогуће је да Америци и Западу Косово са 1.700.000 грађана буде важније од Србије. То је нереално, али није нереално да се каже да они више стрепе од албанског незадовољства него од српског. Све то говори колико је актуелна политика Србије лоша и колико је допринела садашњем стању.

Шта мислите о изјави председника Бориса Тадића да Србија неће ратовати на Косову?

- Мислим да је та изјава изазвала паљење прелаза на Јарињу. И министар полиције Ивица Дачић је непосредно пре тога рекао да хрватски Кфор својим хеликоптерима пребацује албанске полицајце. Није паметно да један државник у ситуацији када су угрожени безбедност и животи његових грађана каже да та земља није спремна да користи све могуће мере да их заштити. То је порука оној страни која користи насиље да може без било каквих последица то да ради и ја се плашим да је то неодговорна изјава која гарантује да ћемо имати још горе ситуације на северу него што смо имали ових дана.

Стиче се утисак да су Албанци далеко сложнији када је реч о њиховим виталним националним интересима. Како то коментаришете?

- У контексту државне политике, такве поделе нису добре, али у контексту садашње ситуације, када је државна политика Србије лоше дефинисана или чак није ни дефинисана нити су никоме јасни њени циљеви, те поделе иду у корист Срба који живе на Косову. Срба на Северу има само око 70.000, али су они спремни да своју судбину преузму у своје руке и због тога и Приштина и међународна заједница морају мало другачије да размишљају.

Због чега су Албанци у довршавање независног Косова кренули баш у овом тренутку?

- Можемо рећи да Албанци то намерно раде да би саботирали преговарачки процес. Ипак, они не би кренули у ову акцију да је било процене да је ризик превелик. И Албанци и Американци, као и добар део ЕУ, проценили су да је политика Србије неодлучна и да ће се пасивно односити и онда смо, нажалост, добили ситуацију која је кулминирала паљењем Јариња. Ако не постоји контраосећај ризика који представља Србија као држава, онда то, нажалост, оставља још већи маневарски простор насиљу и оваквим унилатералним потезима. Србија је после паљења Јариња ставила себе у позицију најјачег савезника Приштине јер је главни аргумент који је Приштина користила био да специјална полиција треба да иде на границу због шверца и криминала. Ако званични Београд потврђује Тачијеве речи да су на северу хулигани и криминалци, онда то Приштини даје аргумент за сваку наредну акцију и можемо их и очекивати.

Какве су ваше информације, да ли и на који начин САД стоје иза ове акције Приштине?

- Имао сам разговоре са многим људима из америчке администрације и могу да кажем да је Тачи био потпуно у праву када је рекао да се консултовао и са представницима америчких власти и са неким представницима ЕУ. Значи, он ово није сам урадио и најмање што су они знали било је да ће специјалци покушати да заузму границу. Амерички амбасадор у Приштини је имао најмање два разговора са Хашимом Тачијем пре него што је донесена одлука да се почне с акцијом. То што ЕУ и Америка нису одмах осудиле овај унилатерални потез значи да су у најмању руку дале зелено светло да се то уради. Нису одмах реаговале јер су чекале да Приштина то брзо уради и онда када се створи нова реалност, Срби више не био имали избора него да је прихвате.

Верујете ли у тврдње приштинских медија да је чак и власт у Београду знала да ће до нечег сличног доћи?

- Не, мислим да се у томе претерује. Постоји активно и пасивно знање. Српским властима то сигурно нико није рекао, али је индикативно да је министар полиције Ивица Дачић само неколико дана пре ове акције изјавио да тако нешто може да се догоди и чак је то повезао са хрватском операцијом “Олуја”. У контексту тог знања, ако власти у Београду сада дају изјаве да Србија није спремна да се понаша као држава, да није спремна да одлучно одговори на свако насиље, онда то јесте то. Да није тако, Тачи би сигурно другачије размишљао.

Да ли би улазак Србије у НАТО поправио наш положај?

- Никако. То не би решило ништа. Све државе у окружењу имају ту амбицију, а ако су сви чланови, онда нема користи. Већа је вредност не бити члан него бити. Европа и Америка не желе проблем и за њихове виталне интересе кључна је стабилност. Нажалост, када се процењује ризик, Србија је увек на губитку јер не представља никакву претњу за интересе Запада.

Зашто Запад „више воли“ Албанце?

- Стратешки циљ Албанаца јесте да овладају целокупном територијом и границама Косова. То што не контролишу 10 одсто територије представља јак аргумент за поделу Косова. Тачијева влада има танку већину и под јаким је притиском због тога што је започела преговоре са Београдом. Ако узмете у обзир и истраге због његових криминалних афера, онда Тачију као једина могућност остаје неки популистички трик да докаже како води патриотску политику. Тактички циљ власти у Приштини је био да се покаже ЕУ да Косово има могућност да користи силу јер су се Албанци уплашили да Србија добија предност у односу на њих у сарадњи са ЕУ. За нас је најгора та перцепција на Западу да је много горе да Албанци буду незадовољни него да Срби буду незадовољни. Она је ненормална и једино са понашањем Београда добија легитимитет, а једино што је пољуљало њихову сигурност јесте понашање локалних Срба на северу. 

(Ало)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер