Агенција за статистику БиХ објавила "службене резултате пописа": Бошњаци 50.1 одсто, Срби 30.7 одсто, Хрвати 15.4 одсто

Агенција за статистика БиХ објавила је "службене резултате" пописа из 2013, које не признају органи Републике Српске, јер је у њих урачунато 200.000 људи који не живе у БиХ, већ у иностранству. Због тог податка, као и масовне крађе на попису, проценат Бошњака и Хрвата драстично увећан.

У БиХ живи  3.531.159 становника, подаци су Агенције за статистику БиХ, који су објављени данас у Сарајеву, без одобрења Агенције за статистику Републике Српске. Сви органи Републике Српске саопштили су да не признају резултате пописа.

Према овим подацима, у ФБиХ живи 2.219.220 становника, што је 62,85 одсто од укупног становништа, а у Републици Српској 1.228.423, што је 34,89 одсто становништва. У Брчко Дистрикту живи 83.516 становника, што је 2,37 одсто укупног становништва.

Од тога 50,94 одсто одлази на женску, а 49,06 одсто на мушку популацију.

Највећи град у БиХ је Сарајево где живи 275.524 становника, док је други по величини град, односно највећа општина у БиХ, Бањалука са 185.042 становника.

Следи Тузла са 110.979 становника, затим Зеница 110.663, Бијељина 107.715 и Мостар са 105.977 становника.

Густина насељености

По густини насељености, укупно 68,9 становника по километру квадратном просечно живи у БиХ.

Источни Дрвар је општина са 1.05 становника по километру квадратном, а Ново Сарајево је најгушће насељена општина са 7.085 по километру квадратном.

Националност

У Босни и Херцеговини је 50,11 одсто Бошњака 15,43 одсто Хрвата, док се 30,78 одсто становника БиХ изјаснило дас у Срби по националности.

С друге стране, 0,77 одсто становништва се није изјаснило о националности.

По вероисповести

У БиХ живи 50,7 одсто грађана исламске вероисповијести, 15,19 одсто су католици, а 30,75 одсто православци.

Добра сарадња

Директор Агенције за статистику Велимир Јукић подсетио је на процес пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ који је извршен је од 1. до 15. октобра 2013. године.

Он је додао да један овакав пројекат не би могао бити завршен без сарадње свих учесника.

- Грађани БиХ својом одговорношћу највише су допринели овом томе да ово успјешно спроведемо једно ова велико статистичко истраживање, како што је попис становништва. Захвалан сам и свим другим учесницима који су допринели успешној проведби пописа – казао је Јукић.

Адил Османовић, координатор Већа министара БиХ за попис нагласио је да је, према проценама ИМО тима попис успешно спроведен.

- Попис потпуно усклађен са међународним стандардима. Попис је највеће статистичко истраживање једне државе, приликом којег се прикупљају, обрађују и објављују подаци о броју становника, домаћинстава и станова једне државе. Ти подаци су неопходни за провођење економских и развојних статистика, те научних истраживања. Прецизније говорећи попис је најважнији статистички извор података о броју становништва једне државе – појаснио је Османовић.

Прелиминарни резултати

Подсећамо, попис становништва у БиХ проведен је од 1. до 15 октобра 2013.

Први прелиминарни резултати пописа становништва у БиХ 2013. су објављени 5. новембра  2013. године од Агенције за статистику БиХ.

Према њима, 3.791.662 особе су пописане, 2.371.603 особе у ФБиХ, 1.326.991 у Републици Српској и у Дистрикту Брчко 93.028 особа.

Резултати по опшинама и насељеним местима објављени су 6. децембра 2013. и у њима су изнесени подаци о броју становника по насељеним местима, броју домаћинстава и броју пописаних станова у свим општинама БиХ.

Прелиминарни резултати пописа подложни су променама током статистичке обраде података. Крајњи рок за објаву коначних резултата пописа становништва 2013. је 1. јули ове године.

Представници из Републике Српске раније су изјавили да неће признати резултате овог пописа.

Девет пута мање Срба у Сарајеву него 1991. године

У Сарајеву живи 10.442 Срба, док је на истом подручју 1991. године било 92.271 особа српске националности.

То су резултати пописа из 2013. године, који укључују сарајевске градске општине Центар, Ново Сарајево, Нови Град и Ново Сарајево.

У ове податке нису укључени подаци за општине Хаџићи, Илиџа, Илијаш, Пале, Трново и Вогошћа, које данас нису у саставу града Сарајево.

У сарајевској општини Центар сада живи 41.702 Бошњака, 2.186 Срба, 3.333 Хрвата и 6.203 оних који се изјашњавају као остали.

У тој општини 1991. године било је 39.761 Бошњака, 16.631 Срба, 5.428 Хрвата, осталих 4.436 и 13.030 оних који су се изјашњавали као Југословени.

На подручју општине Ново Сарајево, према попису из 2013. године који је данас објављен, има 48.188 Бошњака, Срба је 3.402, Хрвата 4.639, осталих 6.655 и 1.893 оних који се нису изјаснили о националној припадности.

У општини Ново Сарајево 1991. године било је 33.902 Бошњака, 32.899Срба, Хрвата 8.798, осталих 4.391 и Југословена 15.099.

У општини Нови Град данас живи 99.773 Бошњака, Срба 4.367, Хрвата 4.947, осталих 7.174 и 2.103 оних који се нису изјаснили о националној припадности.

У тој сарајевској општини 1991. године живело је 69.430 Бошњака, 37.591 Срба, 8.889 Хрвата, осталих 5.126 и Југословена 15.580.

У општини Стари Град сада живи 32.794 Бошњака, 467 Срба, 685 Хрвата и 2.434 осталих.

У тој општини по попису из 1991. године било је 39.410 Бошњака, 5.150 Срба, 1.126 Хрвата, осталих 1.684 и Југословена 3.374.

(Блиц-Бета)

Видети још: 

- Игор Марковић: Српски немар и бошњачка крађа