Нуријел Рубини: Кина ће се суочити са наглим смањењем економске експанзије

Пекинг -- Инвестициони "бум" у Кини ће ускоро престати и након тога најмногољуднија земља света суочиће се са "жестоким падом" привредног раста.

Привредна експанзија у Кини ће током средњерочног периода опасти, на четири до шест одсто годишње, прогнозирају експерти њујоршког Фонда међународне економије Нуриел Рубини.

Влада у Пекингу ће морати због тога да предуземе драстичне мере за реформисање привреде.

Пекинг је, иначе, ове године предвидео економску експанзију у Кини од 7,5 до осам одсто, што је осетно мање у односу на раздобље од почетка протекле деценије када је годишња стопа раста била углавном двоцифрена, преноси портал Финмаркет.

Експерти Рубинијевог фонда су до закључка о "неминовном и снажном паду раста кинеске привреде" дошли проучавајући кретања у економијама 47 земаља које су раније имале инвестициони "бум" да би се после тога суочиле са наглим смањењем економске експанзије.

Уколико је у некој од проучаваних земаља просечан раст током економског благостања био 6,8 одсто годишње, тада је у раздобљу када је престао повољан инвестициони циклус тај раст опао, у периоду од пет година, на просечних 2,8 одсто.

Имајући у виду то искуство, Рубинијев фонд предвиђа да ће ниво привредног раста у петогодишњем раздобљу након завршетка високе инвестиционе активности у Кини опасти на 4,2 до 5,9 одсто годишње.

Кина је, према оцени стручњака које предводи чувени "Др Пропаст", сасвим близу остварења наведеног лошег сценарија, јер се очекује да ће се неповољан обрт у њеној економији догодити за две године.

У опширној анализи текућег и будућег стања здравља кинеске привреде, експерти Фонда Рубини указују да се инвестициони бум у некој земљи приближава крају када је све теже одржавати раст дуга.

Кинески дуг који обухвата дугове компанија, владе и становништва је, према наводима Рубинијевог фонда, почео нагло да расте 2009. године, када је достигао 227 одсто вредности бруто домаћег производа земље. Приходи кинеских компанија нису довољни да оне нормално сервисирају све веће дугове који су протеклих неколико година нагло увећани и због раста задужености путем нелегалних банкарских трансфера, али и још неким ризичним финансијским операцијама.

Економисти Међународног монетарног фонда и Светске банке верују, за разлику од експерата Рубинијевог фонда, да ће се кинеска привреда снажно развијати и након 2015. године. ММФ прогнозира, например, успон кинеске привреде у 2017. од 8,5 одсто, уз напомену да ће се након тога удео инвестиција у другој по снази светској привреди постепено смањивати.

Светска банка је 2011. објавила дугорочну прогнозу раста кинеске привреде у којој се предвиђа њену експанзију, у раздобљу до краја ове деценије, од приближно осам одсто годишње. Та прогноза Светске банке била је заснована на на поређењу кинеске и привреда Јапана, Тајвана и Јужне Кореје и то у периодима када су економије те три азијске земље биле отприлике на нивоу који сада има привреда Кине.

И њујоршки приватни Патерсон Институт за међународну економију оптимистички гледа на будући привредни развој Кине и прогнозира просечан привредни раст у тој земљи од 7,5 одсто, уз истовремени једнопроцени пад инвестиција.

Економисти Патерсон института Николас Ларди и Николас Борст су написали веома оптимистички сценарио развоја кинеске привреде, а у светлу будућност те економије верују и експерти ХСБЦ банке Стивен Кинг и Мадхуд Џа.

Кинг и Џа предвиђају да ће Кина ове године имати привредни раст од 8,3 одсто. Они саветују да друге земље прошире економске везе са Пекингом, јер је то, према њиховом мишљењу, једини начин да осигурају бољу будућност у наредним годинама и деценијама.

Струњаци Сити групе не деле, међутим, оптимизам поменутих експерата и предвиђају да Кина може, у дугорочној перспективи, остварити седмопроцентни привредни раст, али само под условом да спроведе темељите економске реформе. Ако то не учини експанзија њене економије неће премашити пет до пет и по одсто годишње.

Др Пропаст није оптимистичан ни када је ситуација у Италији у питању. Према његовим речима, политичка ситуација у Италији представља ризик попут цунамија и она је одраз ширих проблема с којима је суочена европска монетарна унија. "Еврозона пролази кроз озбиљну друштвено - политичку фрагментацију која би могла да води даљој дестабилизацији тог монетарног блока", упозорио је Нуријел Рубини.

За Кину дакле има различитих прогноза, с друге стране, турски председник Абдулах Гул рекао је да ће његова земља 2050. године бити најјача европска економска сила. Како он тврди, Турска ће бити највећа економија, број један, 2050. године.

(Б92-Танјуг)