Хроника

Новости: Независност Косова у сенци злочина

Штампа
понедељак, 24. јануар 2011.

Да ли ће Србија после извештаја Дика Мартија поправити своју позицију? Усвајање извештаја правно не обавезује ниједну државу, али има огроман значај.

ЕВРОПА ће се 25. јануара, у Парламентарној скупштини Савета Европе (СЕ), још једном суочити са тиме да се на Космету и северу Албаније трговало органима отетих Срба и нелојалних косовских Албанаца. Тада ће 313 посланика Парламентарне скупштине Савета Европе, готово је сасвим извесно, усвојити извештај Дика Мартија, који је недавно обишао цео свет.

Правно гледано, усвајање извештаја, без обзира на то колико су стравични злочини откривени, не обавезује ниједну земљу. Па ни Албанију која је чланица СЕ.

Фактички, међутим, ситуација је другачија: Марти је доказао да су се злочини догодили баш у оно време када је цео свет подржавао косовске Албанце зато што су били жртве терора из Београда, и да су владе најјачих земаља у Европи преко својих тајних служби све то и знале.

Друго, швајцарски тужилац отворио је „Пандорину кутију“ на Космету, што свакако ојачава преговарачку позицију Србије у борби за КиМ. Јер, тешко да ће земље које су признале независност Косова управо због тога што су косовским Албанцима кршена људска прва, сада жмурети над вађењем органа отетих и убијених Срба и непослушних косовских Албанаца.

Овај посао није случајно поверен бившем швајцарском државном тужиоцу. Његова биографија била је најбоља препорука: стручњак за међународно кривично право, борбу против организованог криминала и трговину дрогом, и неколико највећих престижних награда које је добио због тога.

Један од његових највећих адута је извештај о тајним затворима ЦИА у Европи, у којима се сурово поступало са затвореницима. После двогодишње истраге, Марти га је обелоданио 2005. године. Нико није остао равнодушан.

Да ће и извештај о трговини људским органима на КиМ и северу Албаније изазвати једнаку пажњу, Марти је најавио већ у првим реченицама резултата своје двогодишње истраге.

„Све индикације да се установе чињенице о конфликту на Косову и казне одговорни ишле су у једном правцу, базиране на јасној претпоставци да су на једној страни биле жртве, а на другој извршиоци злочина.“

Као центар криминала на Космету, Марти је означио „дреничку групу“, на чијем се челу, како је написао, налазио „мафијашки бос“ Хашим Тачи. Он је, према извештајима најмање пет страних обавешајних служби, који су вођени више од деценије, са још неколико чланова групе, имао контролу над трговином хероином и осталим наркотицима. У истим тим извештајима, Тачи је описан као најопаснији „мафијашки бос“.

МОЛИЛИ ДА ИХ НЕ КАСАПЕ

ПОСЛЕ детаљне и опсежне истраге Марти је утврдио и то да је најмање 40 људи који су били заробљени у логорима ОВК на северу Албаније и данас живо. Он, међутим, наводи да су то углавном цивили Албанци и регрути ОВК осумњичени да сарађују са Србијом. Према његовим речима, команданти ових логора били су Сабит Геци, Риза Алија звани команднат Хоџај и Џемшит Краснићи. Заједничко им је то да се сви помињу у истрази Унмика о овим страшним злочинима. - Постоје јаке индиције у сведочењима да су током премештања неки од затвореника били свесни шта их чека - пише Марти. - Причали су да су неки од затвореника молили своје чуваре да их „не исецкају на комаде“. Према сведочењима, жртве су убијане пуцњем у главу пре оперисања како би им био извађен један орган или више њих.

Међутим, као једног од главних за трговину људским органима, Марти је означио Шаипа Мују, блиског Тачијевог сарадника, иначе кардиолога школованог у Тирани.

- Најмање три извора су нам потврдила недвосмислено да су били присутни у кући породице К. у селу Рипе близу Буреља, познатијој као „жута кућа“, током криминалних активности ОВК - написао је Марти. - Сваки од њих је навео јединствене и посебне детаље о прецизној локацији куће, њеном власнику, припадницима ОВК који су били у њој и илегалним активностима које су се догодиле у њој између 1999. и 2000. године.

Мања група команданта ОВК наредила је и надгледала више пребацивања затвореника у „жуту кућу“. Већина жртава је живела на југу Космета, а највећи број затвореника у овој кланици били су Срби.

(Новости)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]